Извор: Данас

Аутор: Катарина Живановић

Владимир Радомировић (Пиштаљка): Ако је неко прекршио закон, кривицу не умањује то што је можда жртва уцене * Предраг Благојевић (Јужне вести): Недавно је чак и градоначелник једног града дигао „узбуну“

 

Повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић покренула је дисциплински поступак против свог бившег блиског сарадника, који је њу оптужио за корупцију и од Агенције за борбу против корупције добио статус узбуњивача.

- Поступак је покренут због тежих повреда радних дужности које нису ни у каквој вези са случајем његове пријаве за моју наводну корупцију. Дисциплински поступак се води због злоупотребе овлашћења у вези са располагањем финансијским средствима и злоупотребом права из радног односа, као и због недоличног и насилничког понашања према другим запосленим у служби - каже за Данас Невена Петрушић.

Она додаје да је њен сарадник дао писани отказ 30. новембра 2012. године, са отказним роком до 31. јануара 2013, који је она прихватила. Према њеним речима, корупције у служби поверенице није било, а разлози због којих је пријавио бивши сарадник су „личне природе“.

- О свему овоме се води истрага, и у овом тренутку не бих износила никакве детаље. Није ми познато када је затражио статус узбуњивача, али је допис Агенције за борбу против корупције да му је тај статус признат, достављен Поверенику за заштиту равноправности 15. јануара 2013. У вези са конкретним оптужбама, желим да истакнем једну важну ствар: против мене је покренута медијска хајка која траје већ недељама, којом се покушава у јавности створити утисак да незаконито радим, пре него што су се о било чему изјаснили и огласили надлежни државни органи. Очигледно није ни био циљ да се испита законитост мог рада, него да се злоупотребом овог и других независних органа и употребом таблоида, оствари лични интерес, и да се уруши углед и кредибилитет ове институције и мој лично - истиче Петрушићева, додајући да верује у владавину права „за коју сам се и до сада борила и нећу пристати ни на чије претње и уцене“.

Владимир Радомировић, главни и одговорни уредник антикорупцијског портала Пиштаљка, каже за Данас да није битан мотив узбуњивача да пријави корупцију, уколико се она докаже.

- Мислим да је повереница Петрушић јавности остала дужна пуну информацију о овом случају. Она је у саопштењу 27. децембра навела да су „о претњама и уценама обавештени надлежни државни органи“, али није јасно да ли је уцењивање пријавила пре него што су наводи о злоупотребама изашли у јавност. Верујем да је Агенција за борбу против корупције имала довољно разлога да том запосленом додели статус узбуњивача. Ако је госпођа Петрушић прекршила закон, њену кривицу не умањује то што је можда била жртва уцене - сматра Радомировић.

За две и по године, колико Пиштаљка постоји, порталу је стигло више од две хиљаде пријава против корупције. Дневни и недељни просеци зависе од посећености самог портала, која расте када се објави нека прича интересантна за јавност. У последње време Пиштаљка дневно добија најмање пет пријава.

- Кад добијемо пријаву, ако постоји довољно елемената за даље новинарско истраживање, тражимо информације од надлежних државних органа, проверавамо те информације са саговорницима и на крају објављујемо чланке са комплетном документацијом. Да бисмо што брже истражили пријаве, од грађана тражимо да нам преко сајта Пиштаљка шаљу документацију коју имају, а која потврђује њихове сумње. Свима који шаљу пријаве гарантујемо анонимност. Мотиви узбуњивача нам нису битни ако они доставе доказе да је неко прекршио закон. Таква је пракса и у Сједињеним Америчким Државама, које су још пре 150 година, у време Грађанског рата, омогућиле грађанима да пријаве и да чак и сами истраже корупцију. Мотив није битан ако његова пријава доведе до кажњавања одговорних за кршење закона - наводи Радомировић.

Он додаје да је неопходно хитно доношење Закона о заштити узбуњивача како би грађани, а пре свега запослени у органима јавне власти, јавним и приватним предузећима, могли безбедно да пријаве не само корупцију већ и угрожавање безбедности грађана или опасност по животну средину.

- Истраживања обављена на глобалном нивоу показују да узбуњивачи могу да открију више од 60 одсто свих превара, али да те преваре властима жели да пријави мање од 10 одсто запослених. То је због страха од одмазде, али и због уверења да државни органи неће урадити ништа да се та пријава истражи. Министар правде Никола Селаковић обећао је да ћемо до средине године имати предлог закона о заштити узбуњивача и да ће у писању тог закона учествовати узбуњивачи који својим искуством могу да дају кључни допринос. Селаковић је у децембру примио делегацију Пиштаљке и узбуњивача у којој су били Бојана Бокоров, Горан Милошевић, Борко Јосифовски и Биљана Мраовић, што је први пут да је са узбуњивачима разговарао један високи државни функционер. То је охрабрење и овим људима који су због пријављивања корупције остали без посла или трпе малтретирање на радном месту, али и охрабрење за будуће узбуњиваче - каже Радомировић, додајући да би у склопу закона одмазда према узбуњивачу требало да буде одређена као кривично дело, „а треба озбиљно размислити и о награђивању узбуњивача јер је тај модел дао одличне резултате у САД“.

Колико смо као друштво огрезли у корупцији, а као појединци застрашени да је пријавимо, најбоље илуструје пример једног градоначелника с југа Србије, који није смео јавно да пријави подређеног због коалиционог споразума.

Наиме, осим Пиштаљке, корупција се, уз загарантовану анонимност, може пријавити и на порталу Перун, који су покренуле Јужне вести.

Предраг Благојевић, главни и одговорни уредник Јужних вести, каже за Данас да је у Србији тренутно немогуће са правне стране заштити грађане који указују на корупцију, те је онима који је пријављују порталу Перун анонимност загарантована, укључујући и поменутог градоначелника.

- Актуелни Закон о електронским комуникацијама омогућава држави, односно службама безбедности увид у све наше имејл и СМС поруке, телефонске разговоре и остале електронске комуникације и то без икакве дозволе суда, односно цивилне контроле. У таквој ситуацији довољно је да постоји сумња да неко може открити идентитет грађана који су новинарима пријавили незаконите радње, да се у јавности појави страх - од отказа, шиканирања, па и нечег горег. Осим тога, ако би неко ко је нама „одао“ податке трпео због тога последице, а ми смо немоћни да му помогнемо, то би била катастрофална порука осталима који би хтели да јавно говоре о корупцији. Због тога смо тражили начин да идентитет грађана заштитимо на „техничком нивоу“ - указује Благојевић.

Посећеност и број пријава Перуну слични су као и код Пиштаљке - две до три недељно, а када се објави прича о некој „осетљивој теми“, буде и по пет-шест дневно.

- Свака дојава је само повод за истраживање, никако „доказ“. Први корак након пријаве јесте потврда аутентичности информације или документа. Најчешће шаљемо захтев за слободан приступ информацијама од јавног значаја и тражимо да нам доставе документ. Друга опција је да зовемо јавне функционере и тражимо коментар, односно усмену потврду. Мени као новинару није битан мотив оног ко пријављује корупцију. Ако је било злоупотребе, писаћемо о томе и тражити кривца. Недавно је чак и градоначелник једног града био „узбуњивач“ и пријавио нам нелегалне радње једног од својих подређених, где он наводно није могао да реагује због коалиционог споразума - наводи Благојевић.

Реакције тек од половине 2012.

Од почетка рада Пиштаљка инсистира на томе да сви надлежни органи - полиција, тужилаштво, Агенција за борбу против корупције, имају обавезу да реагују на оно што се на порталу објави.

- Тек средином 2012. Агенција је почела да покреће поступке на основу наших текстова, што је довело до неколико истрага против функционера. Чекамо да видимо шта ће Тужилаштво урадити са пријавама против Драгана Шутановца и Јелене Триван за непријављивање имовине - истиче Влада Радомировић. И поред бројних текстова о корупцији које су објавиле Јужне вести, реакције надлежних досад није било.

- Не мислим да је посао новинара да пријављује корупцију, него да о њој извештава, а да би разна државна тела, па и НВО сектор требало да се активније укључе. Ако медиј објави причу о злоупотребама, по мени би било логично да Тужилаштво реагује и евентуално позове новинара да им достави документацију, али се то никада није десило, нити знам да су Тужилаштво или Агенција за борбу против корупције самоиницијативно покренули истрагу - каже Предраг Благојевић.