Извор: Данас

Аутор: М. Д. Миликић

Београд - Реформа правосуђа, коју ј епре три године спровела бивша влада, није дала очекиване резултате, а они који су одговорни за то, морају да сносе последице, сматрају саговорници Данаса.

И док министар правде Никола Селаковић и струковна удружења судија и тужилаца истичу да је реформом правосуђа нанета огромна штета Србији и да они који су је осмислили и спровели треба да одговарају, бивши челни људи Министарства правде, изјаве садашњег министра оцењују као политички реваншизам.

Наиме, министар правде Никола Селаковић навео је да је Србија реформом правосуђа доживела радикалну промену, јер је са 138 општинских судова добила само 34 основна суда и велики број нефункционалних судских јединица, које су биле само привид правде и које су трошиле новац грађана. Упитан зашто се одуговлачи са новим законима о Државном већу тужилаца и Високом савету судства, министар је истакао да ће ти закони уследити након доношења стратегије и акционог плана за реформу у наредних пет година, а да ће промена чланова састава чланова тих тела бити у складу са демократским принципима - да неко на онај начин на који је био биран, може да буде разрешен и да оде.

Са друге стране, Слободан Хомен, некадашњи државни секретар Министарства правде, ову изјаву министра Селаковића оцењује као „политички реваншизам“.

- Данас је очигледно на делу политички реваншизам. О успесима и грешкама Демократске странке говориће време, а не нова влада и нови чланови Министарства правде. Рад нове владе оцењиваће народ и то ће показати њихов рејтинг у наредном периоду. Ако то што још није почело редовно заседање скупштине и што ништа није на дневном реду не говори о раду нове владе, не знам шта би друго могло, наглашава Хомен.

Горан Илић, председник Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, каже за Данас да је ово удружење на последњој годишњој скупштини заузело став по питању одговорности чланова Државног већа тужилаца који су учествовали у реизбору тужилаца и у поступку ревизије реизбора.

- Када говоримо о одговорности, ми искључиво мислимо на професионалну одговорност. Такође, требало би казати да нису сви чланови Државног већа тужилаца одговорни за катастрофалне последице реформе правосуђа,áвећ само појединци и то они који су својим ставом и начином гласања допринели да се донесу одлуке, које су касније укинуте од Уставног суда, указује Илић.

Према његовим речима, рад чланова Већа би требало оцењивати на основу критеријума за оцену стручности, оспособљености и достојности, који су они требали да примењују у току реизбора тужилаца и заменика и ревизије реизбора.

- Јасно је да неко ко је гласао за одлуке које су 100 одсто укинуте није баш стручан и оспособљен за чланство у Државном већу. Наша критика се односи на рад јавних тужилаца и заменика као чланова Државног већа тужилаца. У вези са тиме, морам да кажем да лично сматрам да су неки од њих добри тужиоци и да им је место у тужилачкој организацији, али то не утиче на став да је време да се лично суоче са резултатима свог рада у Већу, наглашава Илић.

Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, каже за наш лист да је реформа правосуђа изазвала несагледиве последице, а да они који су за то одговорни морају да одговарају.

- Друштво судија је у неколико наврата захтевало да чланови Високог савета судства поднесу оставке, као и чланови Министарства правде. Како ствари стоје, требаће нам године да исправимо њихове грешке, указује Бољевићева.

Председница ВСС без коментара

Ната Месаровић, председница Високог савета судства, није желела да коментарише изјаву министра правде. На наше питање како оцењује изјаве министра и да ли се сматра прозваном кратко је рекла: „Не желим о томе да разговарам. Биће прилике.“

Велики трошкови

Реформа правосуђа коју је спровела претходна влада подразумевала је измену мреже судова, па су многе судије и тужиоци били приморани да преваљују велики број километара сваког дана из свог места у неко друго, не би ли дошли на посао. То је стварало додатне трошкове и оптеретило државни буџет. Разлог за реформу био је и тај што су постојали судови у мањим местима у Србији који су имали само неколико судија, на које је било могуће извршити утицај, имали су мали број предмета, па се због тога и ушло у рационализацију целе мреже. То је створило другу врсту проблема, јер су трошкови путовања драстично порасли.