Министар правде и државне управе Никола Селаковић рекао је да Брисел од српског правосуђа захтева високо постављене циљеве до којих се долази кроз читав низ мера, а мора се почети од поступања одлука Уставног суда Србије о враћању судија и тужилаца на посао.

„Захтев Брисела, односно Европске комисије је веома јасан. Од нас се, пре свега, тражи да поступамо по критеријумима који су постављени поглављима 23. и 24”, рекао је Селаковић у интервјуу Танјугу.

Он је прецизирао да је у овом тренутку за правосуђе најбитније поглавље 23, што значи успостављање независности, непристрасности и објективности у раду судија, као и самосталност тужилаца, затим успостављање ауторитета судијске и тужилачке функције и деполитизација правосуђа.

Селаковић је указао да је стога потребно да се изврши реинтеграција доскора неизабраних судија и тужилаца, што је могуће тек уз допуњену и измењену мрежу судова и тужилаштава. Затим је неопходно да се створи добра и јака нормативна законска основа за рад правосудних органа – а ту су у питању системски правосудни закони као што су Закон о парничном поступку, Законик о кривичном поступку, Кривични закон, Закон о прекршајима и Закон о ванпарничном поступку, навео је он.

Ту су, како је додао, и многи други закони који ће омогућити ефикасну борбу против организованог криминала и корупције, као и измене и допуне Закона за одузимање имовине проистекле из кривичних дела.

Министар правде и државне управе истиче да је од кључне важности за јачање независности, самосталности и непристрасности обављања судијске и тужилачке функције – јачање значаја и деловања Високог савета судства и Државног већа тужилаца, којима је потребан пун капацитет у деловању. „На дужи рок, битно је и да те две институције стану иза Правосудне академије. Начин постајања судијом и тужиоцем мора да буде знатно јаснији и видљивији и обичном човеку и ономе ко је заинтересован да дође на ту функцију”, истакао је он.

Селаковић је најавио да ће Стратегија правосуђа и Акциони план за њено спровођење, који су у фази израде нацрта, бити готови до краја ове године, а они би требало да донесу „нов системски приступ, где ће се знати шта ће се и како радити”.

Стратегија правосуђа за наредних пет година и акциони план за њено спровођење за две године ће предвидети мере које морају бити предузете да би се негативне последице реформе правосуђа у претходном периоду отклониле и избегле, указао је Селаковић. Он је навео да ће у израду стратегије бити укључени у најширем могућем обиму сви заинтересовани актери на српској сцени, којима је од интереса добро и независно правосуђе.

Поред Министарства правде, које ће, како је рекао, имати носећу улогу, биће укључена сва струковна удружења – Друштво судија Србије, Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, синдикати запослених у правосуђу, као и представници невладиног сектора, нарочито они који се баве борбом против корупције и организованог криминала.

У изради ће учествовати и представници најеминентнијих међународних организација и институција, на првом месту Савета Европе, ОЕБС-а, представници Европске комисије, као и сви који желе да конструктивним ставом и деловањем помогну писању и утврђивању што боље стратегије, закључио је министар Селаковић.