Извор: Б92

Аутор: ТАНЈУГ

Председница Друштва судија Драгана Бољевић каже да очекује да све судије, након што је Уставни суд усвојио жалбе на њихов реизбор, буду враћене на посао.

Подсетимо, до сада је у поступку ревизије 109 судија доказало да је неосновано разрешено, 41 судија је изабран на додатном конкурсу у јулу 2010. и још 126 судија је враћено на посао одлуком уставног суда.

„Оно што је важније је да су сви европски експерти показали и доказали да је реизбором била угрожена самосталност судијске функције као основ независности и да реизбор није смео да се деси”, навела је председница Друштва судија која је разрешена судијске функције 2009. одлуком Високог савета судства у поступку општег избора.

Према њеним речима, Друштво судија очекује да ће све разрешене судије бити враћене на посао и да ће се то догодити врло брзо, с обзиром да је ово тек прва одлука Уставног суда о жалбама неизабраних судија.

Што се њене жалбе тиче, Бољевић је рекла да она још одлуку није добила и да није међу 126 судија које су враћене на посао.

Уколико Уставни суд Србије настави са праксом усвајања жалби неизабраних судија и утврди да су им била ускраћена права, „практично ће обавити избор” и сви који нису реизбарани постаће поново судије, сматра професор Уставног права Ратко Марковић.

„Мислим да је то сасвим у реду са становништва судијске функције, која је стална. Није било правног упоришта за реизбор судија, он је изведен силовањем Устава из 2006. године”, рекао је Марковић.

Марковић,професор на Правном факултету у Београду и писац Устава Србије из 1990. године, сматра да је требало да судије и поред промене уређења судова наставе са обављањем судске функције.

Судије које нису задовољиле стручне критеријуме требало је путем дисциплинске власти коју је имао Високи савет судства лишити судијске функције, а не извршити општи избор свих судија, нагласио је Марковић и додао да ће Уставни суд својим одлукама вратити ситуацију управо на то тумачење које је дао”.

Он истиче да је одлука Уставног суда Србије наставак дугог процеса који је отпочео 2009. године, као и да је у стручној јавности постојало мишљење да је Високи савет судства тај посао обавио на брзину и импровизовано, као и да није документовао одлуке.

Марковић сматра да „извршна власт и њено конституисање нема везе са доношењем одлуке Уставног суда, наводећи да је „све је предвиђено уставом и законом”.

Одлука закаснела, али је важна

Председник Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Горан Илић сматра да је одлука Уставног суда Србије о усвајању свих разматраних жалби разрешених судија, иако закаснела, важна за владавину права, изразивши очекивање да ће слична бити донета и по жалбама тужилаца.

„Очекујемо да ће Уставни суд врло брзо слично одлучити и о жалбама тужилаца и њихових замника”, рекао је Иић.

Имајући у виду, како је навео, написе у штампи о садржини одлуке Уставног суда сматрамо да је суд рекао суштину о недостацима који су пратили поступак реизбора судија и тужилаца, као и поступак ревизије реизбора.

Према његовим речима, бржа реакција Уставног суда сигурно би допринела да правосудна агонија траје краће, али и закаснела одлука је боља него да она изостане.

Та одлука , како је навео, била је важна за целокупну јавност Србије јер од ње зависи и остваривање принципа владавине права.

ВСС: УСС је отезао са одлуком

Високи савет судства тврди да је Уставни суд Србије отезао са одлуком о жалбама разрешених судија иако је та институција још 2010. на састанку ком је присуствовала и тадашња председница УС С Боса Ненадић предложила поништавање општег избора судија.

„Они то, међутим, нису хтели. Чекали су да сада малтене нема ни техничке владе па да донесу одлуке”, речено је Тањугу ВСС.

Председница ВС С Ната Месаровић није хтела да коментарише одлуку Уставног суда о враћању 126 разрешених судија на посао јер, како каже, још није видела образложење. Она је за Тањуг изјавила само да ће се ВС С након седнице заказане за 14 сати огласити саопштењем.

Уставни суд Србије усвојио је 126 жалби неизабраних судија, пошто је утврдио да у поступку одлучивања о њиховим приговорима није оборена претпоставка да су испуњавали услове за избор на сталну судијску функцију.

Уставни суд је поништио одлуке Високог савета судства којима су одбијени приговори подносилаца жалби изјављени против одлука којима им је престала судијска дужност, објављено је на сајту тог суда.

Суд је наложио Високом савету судства да у року од 60 дана, од дана пријема Одлуке Уставног суда, изврши избор подносилаца жалби у складу са чланом 30. Правила за примену Одлуке о утврђивању критеријума и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности и за поступак преиспитивања одлука првог састава ВС С о престанку судијске дужности.

Пред Уставним судом се налази око 450 жалби неизабраних судија и тужилаца у поступку преиспитивања одлуке првог сазива ВС С и Државног већа тужилаца (ДВТ).