Извор: Данас

Аутор: А. Милошевић

Мали акционари по правилу су сведени на ниво статиста  У Србији удруживање није одмакло даље од покушаја Словеначко удружење заступа мањинске деоничаре у више од 30 спорова

 

Београд - Српски приватизациони модел, заснован на продаји већинских пакета акција једном власнику уз маргинализовање мањинских деоничара, довео је до тога да је свака трећа приватизација поништена. Лош избор купаца, одабираних искључиво по принципу „ко да више“, у многим случајевима резултирао је распарчавањем имовине предузећа и отпуштањем радника, без подизања производње, што овакве фирме данас, када су враћене у државне руке, махом чини неизлечивим.

Мали акционари, углавном бивши и актуелни радници тих предузећа, по правилу су сведени на ниво статиста, што је за последицу имало њихове свакодневне протесте свих претходних година. Ипак, да приватизација не мора да буде таква и да постоје начини продаје државне имовине у којима мали деоничари и у пракси задржавају своја власничка права, показује пример Словеније.

Према речима Кристјана Вербича, председника Удружења малих акционара Словеније (ВЗМД), положај малих акционара у Србији је „сличан оном са којим смо се ми суочавали у Словенији пре оснивања удружења“.

- Акционари су били систематично изигравани и оштећивани. Зато је од великог значаја удруживање за заштиту интереса и имовине малих акционара, који удружени и сложни могу бити важан чинилац одлучивања у предузећима. У Србији је било неколико покушаја организовања оваквих удружења, али се нажалост никад није отишло даље од самог покушаја - каже Вербич, додајући да је за седам година, колико ВЗМД постоји, положај малих акционара у Словенији побољшао иако се сви деоничари и даље не третирају једнако, као у уређеним привредама.

Како објашњава Вербич, корист од удруживања у пракси долази од тога што ВЗМД сада, рецимо, учествује у више од 30 судских поступака у којима штити интересе мањинских деоничара, а укључен је и у расправу о релевантној законодавној активности.

Према његовим речима, да би бивши радници активно учествовали у пословним плановима компанија и заштитили своје интересе, један од првих корака треба да буде оснивање националног удружења које би чувало интересе малих акционара.

- Сад је право време за то, утолико више у Србији, где су поједини за ово важни процеси још увек у току, а истовремено не постоји удружење које би ефикасно штитило интересе малих акционара на нивоу појединих предузећа, у законодавним поступцима, покретањем судских поступака, успостављањем акционарских споразума и позитивне праксе корпоративног управљања - каже овај стручњак.

У Словенији је, како додаје, процес приватизације започео пре 20 година поделом власничких сертификата свим држављанима, који су затим уложили деонице у приватизационе фондове или директно у одређена предузећа - често у она у којима су били запослени.

- У ситуацији у којој су практично сви држављани постали акционари, а нису били успостављени одговарајући системи информисања или заштите, дошло је до бројних превара чије се последице и дан данас осећају у Словенији. У фирмама са претежно „распршеним“ власништвом и акционари са мањинским уделом могу остварити управљачка права. Због тога је веома важно удруживање и усклађено деловање малих акционара, јер иначе немају могућност утицаја на пословање предузећа. У уређеним економијама је сегмент мањинских акционара често пожељан у власничкој структури, јер представља фактор стабилности. Радничко власништво дакле има и оне веома позитивне, и оне проблематичне особине, али се може повући неколико паралела са појединим карактеристикама некадашњег политичко-економског система самоуправног социјализма. У ВЗМД-у се често сусрећемо са ситуацијама у којима су радници-акционари изложени притисцима и шиканирању, посебно кад је менаџмент предузећа повезан са значајним или већинским власником, а овај жели да стекне још већи удео у власништву - наравно, по што нижој цени. У оваквим случајевима, између осталог, акционаре организујемо у Акционарске споразуме и стичемо преговарачку позицију за продају заједничког пакета деоница малих акционара под најбољим условима. Притом преговарају стручни сарадници ВЗМД-а, и зато акционари, који су истовремено и радници, не могу да буду непосредно изложени притисцима, а коректан однос према радницима-акционарима је у оваквим случајевима један од преговарачких услова ВЗМД-а - закључује Вербич.

Већински пакети беже са берзе

- Модел приватизације већинског власништва кроз јавну аукцију, односно тендер негативно је утицао на развој тржишта капитала у Србији, где су се преостали мањински пакети куповали једино из разлога заокруживања власништва и изласка са берзе, што није погодовало акционарима са мањинским уделом. Трговање тим пакетима је учествовало у годишњим прометима Београдске берзе са свега пет до седам одсто, што се сматра недовољним за развијање тржишта капитала - наглашава Вербич.