ИЗВОР: Политика

Аутор: Мирослава Дерикоњић

Горан Илић: Угрожена самосталност тужилаштва. –Веселин Мрдак: Све је сагласно са Уставом

Горан Илић и Веселин Мрдак (Фо­то Д. Јевремовић)

Од 16. јануара ове године истражним поступком руководи јавни тужилац. Он је одговоран за успех спровођења истраге и одбране оптужнице током целог поступка, чиме је повећана његова одговорност. Терет доказивања је првенствено на јавном тужиоцу, док ће се суд налазити у неутралној позицији. Тужилачку истрагу ће у наредних годину дана водити само тужиоци за организовани криминал и за ратне злочине, док ће се с њеном применом за остале врсте кривичних дела, почети од 1. јануара 2013. године.

Своје ставове о предностима и манама новог концепта истраге, њеној селективној примени и о томе да ли су специјална тужилаштва у Србији спремна за њу, за „Политику“ говоре Горан Илић, заменик републичког јавног тужиоца и председник Удружења тужилаца Србије, и Веселин Мрдак, први заменик тужиоца за ратне злочине.

Политика: Шта сматрате предностима, а шта манама тужилачке истраге?

Илић:Нисам ни за тужилачку истрагу, нити сам против ње. Моделу истраге из најновијег Законика о кривичном поступку противим се, пре свега, зато што приликом увођења тужилачке истраге није узет у обзир ризик које по објективност истраге носи уставни и законски положај јавног тужилаштва. Писци Законика нису имали у виду да је самосталност тужилаштва витално угрожена уставним решењем по коме јавне тужиоца на предлог Владе бира Народна скупштина, као и чињеницом да чланове Државног већа тужилаца бира Народна скупштина. Дакле,против сам идеје да Уставом тужилаштво потчините извршној власти, а затимтаквом тужилаштву проширитеовлашћења у кривичном поступку.

Мрдак: Не бих се упуштао у коментарисање елаборације о уставном положају тужилаштва и преношења надлежности за вођење истраге на тужилаштво, јер није до краја изведена, али сматрам да је овакав приговор неоснован. Наиме, и по ранијем, али и важећем уставном решењу, тужилаштво није независан, него самостални државни орган. Мислим да је, и поред аргументације коју је Горан Илић навео, актуелна законска позиција тужилаштва сагласна важећем Уставу. Што се тиче примедби на поједина решења из новог ЗКП-а, мислим да оне нису у довољној мери основане. Као прво, правне последице отварања истраге од стране тужиоца, у односу на оне које су по окривљеног важиле по ранијем ЗКП-у, после доношења решења истражног судије о спровођењу истраге, нису исте. Наредбом тужиоца да се спроведе истрага одређених последица по окривљеног нема. Оне наступају тек када оптужница буде потврђена.

Доказне радње је могуће спровести само после наредбе тужиоца да се спроведе истрага. У овој ситуацији треба уочити две ствари: тужилац после наредбе за спровођење истраге изводи доказе, а одбрана у току истраге може да прикупља доказе и предлаже тужиоцу да такве доказе изведе. Уколико се тужилац с таквим предлогом не сложи, по приговору окривљеног коначну одлуку по предлогу одбране доноси судија за претходни поступак, и не само то. И тужилац је обавезан да прикупља и изводи све доказе, податке и информације које иду у корист одбране. Није у интересу тужиоца да по сваку цену докаже наводе своје оптужбе, већ да се конкретни случај расветли у што је могуће већој мери, уважавајући правила поступка. Предлагање одбране да се током истраге изведу одређени докази, између осталог и разне врсте вештачења које сте поменули, само је једна од могућности да окривљени на одређени начин контролише предузете радње тужиоца. Када тужилац одреди да се као доказна радња изведе вештачење, окривљени има право да ангажује стручног сарадника. То је лице истог или сличног профила стручности као и вештак којег је одредио тужилац. На такав начин одбрана и ангажовани стручни сарадник су у позицији да у знатној мери контролишу налаз и мишљење вештака.

Политика: Да ли је тужилаштво у потпуности спремно за тужилачку истрагу?

Илић: Ако је питање да ли су људи који раде у тужилаштву обучени да обављају тај поступак, мој одговор је да.

Мрдак: Ваља имати у виду да се, за сада, тужилачка истрага спроводи само у поступцима за кривична дела организованог криминала и ратних злочина. Тако ће бити до почетка следеће године. Искуство из специјалних тужилаштава биће драгоцено и за тужиоце у поступцима за кривична дела општег криминала.

Политика: Зашто се тужилачка истрага примењује селективно, односно не спроводе је сва тужилаштва?

Илић: Изгледа да је Србија као Кина, једна земља с два система. У исто време у једној земљи примењују се два законика о кривичном поступку. Та чињеница отвара питање Уставом гарантоване једнакости грађана. Окривљени у исто време, у истој земљи, у истој врсти судског поступка, нису у истом положају. Уосталом, и промотери новог Законика истичу да је почетак примене у поступцима за организовани криминал и ратне злочине нека врста експеримента и да је задатак специјалних тужилаштва да тестирају Законик, па ће се на основу искуства из примене, извршити измене Законика. Нисам сигуран да је добра идеја експериментисати у поступцима за тешка кривична дела, јер ћемо у случају неуспеха експеримента имати тешке последице.

Мрдак: Не бих се сложио са овом аргументацијом. Интенција законодавца приликом доношења новог ЗКП-а била је пре свега брже и ефикасније покретање, спровођење и окончање кривичног поступка. Сматрам да ће новим решењима ЗКП-а поступак добити на квалитету, нарочито ако се остваре наша очекивања да ће се бар у половини случајева поступци окончавати споразумом тужиоца и окривљеног о признању кривичног дела. Зато мислим да је добро што се пошло од најтежих кривичних дела, јер поступци за ову врсту кривичних дела морају да спроведу што брже и ефикасније.

Политика: Зар није, ипак, било логичније да се с применом тужилачке истраге почне на блажим кривичним делима?

Мрдак: Ако је у питању намера да се поступак брже и ефикасније спроведе, а циљ законодавца је био управо то, онда је свакако још већи интерес да се такав поступак спроводи за најтежа кривична дела. Наравно, није то једина аргументација. Нови Законик уводи неколико степена сумње: основ сумње, основану сумњу и оправдану сумњу, на основу које се подиже оптужница. Сви ти основи пролазе кроз ригорозну контролу суда и зато ће сада тужиоцу бити теже да подигне оптужницу која ће издржати претходну проверу суда, како пре започињања главног претреса, тако и до окончања поступка.

Илић: Није оправдано да трајање поступка буде једини мотив за промену ЗКП-а, поготову ако постоји опасност да се променом угрозе друге вредности, као што је правичност поступка или објективност одлука. Није неважно да ли ће поступци који буду вођени по новом ЗКП-у бити правични а одлуке објективне? У јавној аргументацији, међутим, искључиво се потенцира да ће поступци трајати краће.

Политика: Рекли сте да ће се тужиоци приликом новог концепта истраге сусретати с многим проблемима. Који су то проблеми?

Мрдак: Нећу говорити о проблемима које ћемо имати у Тужилаштву за ратне злочине јер је могуће да ће их бити више него у поступцима за остале врсте кривичних дела. И ми имамо одређене примедбе на нека решења у самој истрази. Наиме, прописано је да је тужилац дужан да најкасније у року од 30 дана после прве спроведене доказне радње донесе наредбу за спровођење истраге. Када се одлучио за овакво решење, законодавац је вероватно имао у виду рок који би „покрио“ поступке за све врсте кривичних дела. У поступцима за већину кривичних дела, нарочито оних лакших, овај рок може да буде релативно прихватљив. Међутим и у Тужилаштву за организовани криминал и у Тужилаштву за ратне злочине сматрамо да је наведени рок у поступцима за ову врсту кривичних дела врло кратак. Видећемо како ће то изгледати у пракси.

Илић: Проблеме у пракси може да ствара то што су поједине одредбе Законика о кривичном поступку супротне Уставу или Закону о јавном тужилаштву, што су неке тешко применљиве или их је немогуће уклопити у садашње уређење јавног тужилаштва. Ево и примера. Према Законику о кривичном поступку (чл. 48) радње у кривичном поступку у име јавног тужиоца поред заменика јавног тужиоца могу да предузимају и виши тужилачки сарадник и тужилачки сарадник. Тај члан Законика директно је супротан Уставу (чл. 159. ст. 4). Наиме, у Уставу стојида јавног тужиоца у вршењу функције искључиво замењују заменици јавног тужиоца.Други пример. Оштећеном се даје право да поднесе приговор вишем тужиоцу на одлуку нижег тужиоца да одбаци његову кривичну пријаву. Приговор се подноси оном ко по Закону о тужилаштву има могућност да контролише ту одлуку и пре него што је донета с ким је тужилац који је одбацио пријаву могао да се консултује о тој одлуци (Правилник о управи чл.51) пре њеног доношења. То једноставно нема никаквог смисла.

Мрдак: Не видим то као проблем. Мислим да, пре свега, треба поћи од веровања у стручност и професионалност људи који обављају тужилачку функцију. Могуће је да сам ја, доносећи одговарајућу одлуку, погрешио. Када оштећени укаже на ту грешку, по поступку који је навео колега Илић, о томе одлучује виши тужилац. На овакав начин су у истражној фази поступка права оштећеног на коректан начин заштићена. У даљој фази поступка, по потврђивању оптужнице, уколико тужилац изјави да одустаје од оптужбе, оштећени има право да преузме гоњење и да заступа оптужбу.