ИЗВОР: Данас

Аутор: Лидија Валтнер

Одлуке Уставног суда Србије су коначне, извршне, опште обавезујуће и неупитне. Међутим, Уставни суд у овом случају није наложио Агенцији за борбу против корупције, Народној скупштини, нити било коме како ће се правна ситуација после његов одлуке о неуставности једног става Закона о изменама и допунама Закона о Агенцији за борбу против корупције разрешити.

Мислим да имамо ситуацију правне празнине и ту тему ћу покренути на седници Законодавног одбора, вероватно следеће недеље - каже за Данас посланик ДС Влатко Ратковић, председник Законодавног одбора Народне скупштине Србије.

Сматрате да постоје три решења за ову ситуацију: нова измена Закона о Агенцији, аутентично тумачење Закона и да се примењују прва два става члана 29, а трећи, који је проглашен неуставним, да се не примењује. Које је решење највероватније?

- Треће решење је мање вероватно. У образложењу одлуке Уставног суда, у којем овај суд наводи разлоге за доношење своје одлуке, пише да се функционери из ставова 1 и 2 стављају у неравноправан положај у односу на оне функционере на које се односи став 3. Морамо добро протумачити одлуку УСС и његове разлоге, јер је то суштина. У првој фази треба утврдити да ли је то правна празнина. Друга фаза је аутентично тумачење које даје Народна скупштина, али се може доћи и до неке друге варијанте решења овог проблема, и то се мора догодити у кратком року.

Шта је с одредбама Устава Србије које забрањују сукоб интереса и у којима се наводи да посланик не може да буде у извршној власти?

- Материја сукоба интереса је регулисана Уставом и законом. Уставотворац је нормирао сукоб интереса у неким одредбама где је, између осталог, речено да посланици не могу да буду у извршној власти. Уређење осталих случајева је препуштено законодавцу. Скупштина је то уредила Законом о Агенцији за борбу против корупције. Нико не може да полемише са уставним одредбама у којима пише да посланик не може да буде носилац извршне власти.

Зашто се онда одуговлачи с поштовањем Устава који то забрањује? Зашто посланици, који су истовремено и градоначелници, не одаберу једну од те две фотеље?

- На погрешном сте трагу. Одредбе Устава о сукобу интереса нису спорне, али то није тема ове приче. Реч је о томе да је 3. став 29. члана Закона о Агенцији ставио у неравноправан положај оне функционере који су на другу функцију изабрани непосредно од стране грађана.

Шта ви мислите, да ли градоначелници који су и посланици треба да изаберу једну од те две функције?

- Створена је потпуно погрешна концепција у јавности. У Уставу пише да посланик не може истовремено бити и у извршној власти. Постављам питање да ли је локална самоуправа извршна власт. Мислим да није. Извршна власт је Влада Србије.

Ако градоначелник није извршна власт, ко је онда?

- Према Уставу власт се дели на законодавну, извршну и судску. Извршну власт спроводи Влада Републике Србије.

Хоћете да кажете да поделе власти на локалу нема?

- Градоначелник или председник општине је извршни орган локалне самоуправе, а не извршна власт.

Из свега произилази да, ако градоначелници и председници општина нису извршна власт, онда они нису ни у сукобу интереса?

- Не бих ја то баш тако тврдио. Износим своје мишљење, а став о овом питању ће бити утврђен у надлежним органима. Немамо ни један закон где пише шта је извршна власт. Ту материју би можда требало детаљније разрадити Уставом.

У јавности се стиче утисак да ће се одуговлачити с повлачењем функционера с једне од функција све до избора, јер је владајућој већини потребан сваки глас у Скупштини Србије.

- То апсолутно није тако и та теза је бесмислена. Ако, рецимо, Драган Марковић Палма поднесе оставку на посланичку функцију, замениће га други посланик из његове странке, и то је то.