ИЗВОР: Политика, Б. Баковић

Процедуре конкурса за финансирање пројеката НВО из буџета треба да буду сличне поступку јавних набавки, односно тендера, сматра председник удружења Правници за демократију


Илустрација Новица Коцић

Када би Србија била као Норвешка, да можете да је критикујете, а она да вас плаћа, онда бисмо можда и ми конкурисали за средства из републичког буџета, каже Иванка Костић, извршна директорка невладине организације Праксис. Она каже да Праксис никада није финансиран из државног буџета, нити је икада конкурисао за то – јер се чланови ове НВО тако осећају слободније.

„Норвешки Савет за избеглице је оштро критиковао норвешку државу због тога што је учествовала у НАТО-бомбардовању Србије, и то је изнео у медије, а ресорно министарство те државе је њима главни, готово и једини донатор. Али овде код нас није тако. Чим некога критикујете – већ водите прљаву кампању, већ нешто подривате, већ су то неке субверзивне делатности и све тако неке глупости”, објашњава Иванка Костић која због оваквог става своје организације није ни у прилици да се суочава са проблемима и замкама буџетског финансирања НВО кроз „линију 481” (са које иду дотације за НВО, политичке партије, верске заједнице, спортске савезе).

А управо је за ту буџетску линију везан главни коруптивни ток који се односи на НВО, оцењује професор др Стеван Лилић, председник удружења Правници за демократију.

Од свих питања која су акутна у вези са финансирањем НВО, према његовим речима, најзначајније је да се тренутно реши питање односа државе, или боље речено Владе Србије према невладином сектору. Односи унутар невладиног сектора су њихова ствар.

„Сада већ (не)чувена буџетска линија 481, кроз коју је под притиском Европе обезбеђено финансирање невладиних организација, изазива велику контроверзу. Зато одмах треба отворити то питање, под материјалном и кривичном одговорношћу свих службеника, свих владиних администратора који су били задужени за реализацију ове буџетске линије, јер ту имамо невероватна искакања из система, добијају средства и појединци и политичке странке и верске заједнице. Битно је да се скине тај одијум преварне намере коју наша власт има. Нити су донета одговарајућа подзаконска акта да се обезбеде конкурси за та средства, нити постоји одговарајућа јавност у раду – корупција просто буја и цвета”, истиче Лилић и упозорава да због тога влада и владајући фактори у Србији јако губе кредибилитет, нарочито у односу на ЕУ, јер су нас „прочитали”.

Када је реч о недостатку подзаконских аката, односно одсуству јасних процедура за спровођење конкурса и контролу трошења дотираних средстава, треба подсетити да је Закон о удружењима донет 2009. године и њиме је утврђена обавеза удружења да воде пословне књиге, сачињавају финансијске извештаје и подлежу вршењу ревизије финансијских извештаја, у складу са Законом о рачуноводству и ревизији за чији је надзор надлежно Министарство финансија.Поред тога, напомињу у Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, удружења подлежу надзору свих надлежних инспекција и других државних органа на исти начин као и друга правна лица.

Подзаконска акта, ипак, још се чекају. Професор Лилић сматра да процедуре конкурса за финансирање пројеката НВО из буџета треба да буду сличне поступку јавних набавки, односно тендера. „Да се, дакле, тачно зна који су услови, да се онда омогући увид у одговарајућу пројектну документацију ако се конкурише за новац преко пројеката, да постоји могућност да независни ревизори изврше ревизију итд. Није то нешто ван наше сунчане галаксије да ми то не можемо да решимо. Правни проблеми се ту постављају као непремостиви да би се заташкало оно што се одигравало до сада”, истиче Лилић.

Када је реч о контроли, држава треба да се понаша као сваки донатор. То су средства која се дају наменски и контрола мора да постоји. Али и држава, која је највећи дужник у држави, треба да врати своје дугове, подсећа он.

„За мене као грађанина Србије је најважније где иде мој порески динар. И зашто порески динар који је влада сама наменила невладином сектору иде у џепове појединаца, странака...”, додаје професор Лилић.

Одговор да је законом тако одређено, да се са линије 481 финансирају и НВО у „ужем” смислу и остали корисници, није задовољавајући за њега. Зато, како каже, на стуб срама треба да се стави онај, именом и презименом, ко је предложио такву законску формулацију.

„То је та преварна намера која је масовно код нас примењивана и због чега Србија драстично губи на свом угледу у свету. Закон не сме да буде изговор, па и Стаљин је радио по закону, сам закон је та преварна намера. Не може то да се ради. Да се преко нормативних и административних смицалица изигра та суштинска обавеза да се подржи невладин сектор. Јасно је и зашто се то ради. НВО сектор не одговара оваквој корумпираној власти, то је суштина ствари”, истиче Лилић и као „фантастичан пример преварне намере” истиче случај регистровања Уједињених региона Србије као невладине организације. УРС, дакле, има намеру да избегне све оно што не може да ради политичка странка а да купи профит политичке странке.

Питања без одговора

Нека од питања која су се наметнула о проблему финансирања и контроле трошења дотација које иду за НВО упутили смо јуче премијеру Мирку Цветковићу који је и министар финансија, али до 17 сати одговори нису стигли. Премијера смо питали, између осталог, када је буџетска линија 481 формулисана тако да се кроз њу финансирају и „класичне” НВО, али и политичке странке, спортски савези и верске организације и шта мисли о захтеву групе НВО од пре три године да се та буџетска линија „разбије” на четири посебне линије, али и зашто још нису донета одговарајућа подзаконска акта и како се спроводи контрола трошења буџетских средстава са линије 481.