ИЗВОР: Блиц, Сузана Бојадић

Домови здравља, штампарије, фирме за чишћење и приватне пумпаџије, најчешће финансирају политичке странке у Србији, а највећа одговорност за уговарање новца за изборне кампање лежи на страначким одборима. Саговорници “Блица”, међу којима су и чланови странака који организују изборне кампање, тврде да у Србији постоји читава мрежа финансијера странака и да их има више од двеста хиљада.

Грешка је, тврди наш извор, мислити да новац којим се помажу странке стиже у коферима. Није реч ни о технологији, већ о неколико једноставних модела којима се ипак тешко улази у траг. На први поглед, свака трансакција је легална, и ако треба, покривена и документацијом. Странка на крају добија новац, а финансијери повластице на различитим странама - грађевинске дозволе, посао на тендеру, па чак и прављење закона по мери привредне олигархије. - Највећи посао за странку завршавају њени општински одбори, а странка може да их има и више од 120 - почиње причу наш саговорник, члан једне странке, који је неколико пута учествовао у организацији предизборне кампање.

- Страначки одбори знају шта треба да раде. Председници одбора од мене су добијали само дизајн изборног плаката. Знају да сами морају да обезбеде новац. Свесни су да странка има одређен број места у парламенту и јавним предузећима. Знају и да се после избора гледа колико су обезбедили средстава и да ће учинци озбиљно утицати на њихово ангажовање. Зато и није чудно што на челу важних државних институција у Београду имамо људе из других градова - прича наш саговорник.

Оцена је да је микрофинансирање од пресудног значаја. Локалне штампарије често штампају летке без динара. Кетеринг и пиће за изборну ноћ, те чести ручкови - све то кошта, а најчешће финансирају локални угоститељи.

- Страначким људима обавезно, међутим, поруче да их имају на уму кад дођу на власт. Догађа се и да странка пословне канцеларије на папиру плаћа 500 евра, а да са власником уговори упола мању кирију. Сутра ће тај власник тражити дозволу за градњу или асфалт до викендице - прича наш извор и открива да су финансијери и домови здравља.

- Кад сам почео да радим у странци, није ми било јасно зашто је одборима по малим срединама битно да имају директора дома здравља. Касније је било очигледно.

Издавање рекламног простора фармацеутским кућама и продајног простора апотекама су најчешћи начини за обезбеђивање посла за потенцијалне финансијере.

Данас је скоро немогуће да као фирма чистиш јавну институцију а да се не обавежеш да је финансираш. Исто је и са приватним бензинским пумпама са којима државне службе имају уговоре да точе гориво - каже наш извор.

Јавне набавке су најмистериознији модел финансирања, а у последње две године и врло чест начин сарадње са странкама. У Србији је, према проценама, 44 одсто промета робе и услуга у рукама јавног сектора. У ЕУ је од 10 до 13 одсто.

Приведници тврде да фирме испуњавају услове за тендер и чак дају ниже цене, али да и не добијају послове.

- Странка поставља своје људе чији положај омогућава да финансијерима обезбеди посао на тендеру. Цене у процесу јавних набавки су обично надуване па разлика за дељење постоји, некад и низу подизвођача - каже наш извор.

Странке помажу и велике компаније, а траг се заварава и преко оф-шор зона. - Практично, фирма из Србије, регистрована на Кипру, у оф-шор зону легално пребацује новац, плаћа порез на добит, али и налази трећу фирму за фиктивне услуге у другој оф-шор зони. Практично се договори услуга која не постоји, најчешће маркетиншка. За њу се такође плати порез, али се вишак кеша врати у Србију - прича извор “Блица”. Наши извори тврде да је привредна олигархија више давала и профитирала ранијих година.