ИЗВОР: Блиц, И. Радисављевић Б. Гиговић, ФОТО: Н. Марковић  

Нови закон о финансирању политичких партија, који ће се данас наћи пред посланицима, по свему судећи неће спречити странке да наставе са старом праксом - противзаконитим намиривањем из јавних предузећа и шуровањем са тајкунима. То је за “Блиц” потврдио и проф. Зоран Стојиљковић, члан Агенције за борбу против корупције и члан радне групе за израду закона.


За време изборних кампања од донатора се скупи највише новца, који никада не буде пријављен

- Питање је да ли ће Агенција, која је и задужена за контролу страначких финансија, имати моћ и средства неопходна за опсежну и компликовану контролу токова страначког новца - каже Стојиљковић.

Нови закон уводи низ добрих одредби, међу којима је и она која налаже да све морају да иду искључиво преко текућих рачуна. На годишњем нивоу, физичка лица странкама могу да донирају новац у висини од 20 просечних плата (7.000 евра), а правна до 200 зарада (70.000 евра). Међутим, с обзиром на то да се ради о огромним свотама, а знајући да странке имају своје људе и у приватном и у јавном сектору, очекивано је да ће се новац добијен илегалним токовима прати управо преко ових легалних донација. Стојиљковић каже да је могуће да се новац извуче из јавног предузећа које је поделом партијског плена припало датој странци и да се потом преко рачуна неког приватног предузећа или лица блиског странци врати у легалне токове.

Исто тако, новац који се добије од тајкуна или бизнисмена у замену за привлилегије, разне дозволе или законска решења, може се уситнити на суме које су законом дозвољене и које ће потом страначка армија уплаћивати преко сопствених рачуна.

- Могуће је и да се праве фиктивни уговори о пословно-техничкој сарадњи, све оно што прикрива одакле долази тај новац. Докле год странке буду делиле државни плен, овакве ствари ће бити могуће. Сасвим сигурно то неће моћи да ради појединац, већ ће, као и до сада, то бити цела коруптивна мрежа - каже Стојиљковић.

Законом није до краја регулисан ни најпроблематичнији део - изборна кампања. Тада се обрћу милионске суме, а процене су да велике странке у том процесу потроше и до десет милиона евра - на рекламе, билборде, промотивне спотове, превоз симпатизера, хале за митинге, разне пакете, па и новац за поткупљивање гласача.

Извештаји о овим трошковима, који су достављани Републичкој изборној комисији, бележили су далеко мање суме од десет милиона. Новим законом за потребе трошкова кампање странке отварају посебан рачун који би Агенција могла да контролише, а сама Агенција требало би да ангажује волонтере који ће пратити сваки детаљ кампање странке и потом своју рачуницу упоређивати са оном коју странке доставе.

Стојиљковић, међутим, сумња да ће то искоренити противзаконито финансирање, јер није познато колика средства Агенција имати на располагању.