Интервју је објављен у часопису "Новости" 09.05.2009.год.

ЛУКА Београд легално је купљена. Закон каже да само ми можемо да градимо на земљишту на ком се налазе објекти предузећа. Ту нема никакве мистерије. Наставићемо да се за то боримо на суду, јер то иде не само у нашу, већ и у корист града и Београђана - поручује у интервјуу за "Новости" Ивана Веселиновић, председник Луке Београд.

Да ли је тачно да је вредност акција Луке у тренутку продаје била намерно спуштена испод сваке цене?

- Није тачно. Залагали смо се за тржишну економију и добили је. Тржишна понуда се формира односом понуде и тражње, не кабинетски. У том смислу, понуда за преузимање је најтржишнији и најстрожи механизам куповине акција предузећа. На крају смо платили више него што је било ко други био спреман да понуди. Више од тога не бисмо понудили.

Тешко је разуверити јавност да "крупни капитал" у оваквим случајевима не користи блискост са високом политиком. Да вам није неко "дошапнуо на уво" да се продаја спрема или на други начин дао предност у овом процесу?

- Кад понудите највишу цену, не треба вам ничија блискост, само новац, визија и храброст. Све остало су митови и заблуде. Проблем нашег мњења је што се оно формира у простору који држава и институције нису заузеле својим ауторитетом. Државним институцијама се не верује, нити су они који их воде због тога забринути. Нико у Америци за Била Гејтса неће рећи да је лопов, због тога што се енормно обогатио у кратком року. Зато што сви знају да је америчка администрација наплатила сваки долар пореза, и тиме, у суштини, гарантовала легитимитет његовог богатства. Такође, и да је новац стекао легалним путем. То код нас није случај. Зато се рад, таленат и финансијски ризик не прихватају као основни фактори који стоје иза нечијег успеха, већ се успех објашњава корупцијом и блискости са влашћу.

Узмимо да они који вас нападају прихватају ваше доказе да је продаја била по пропису и економски оправдана. Којим ћете, међутим, аргументима побити оно што вам се спочитава као највећи "грех" - да сте куповином Луке Београд, за мале паре, добили право коришћења градског грађевинског земљишта огромне вредности. Већина Београђана то доживљава као неправду.

- Какав грех? Па Луку смо управо због тога купили. Само због тога. Луку смо платили нешто више од 40 милиона евра и до данас инвестирали преко 50 милиона евра. Колико би Лука вредела без перспективе градње?

Колико?

- Негде испод десетак милиона евра. И зашто било ко сматра да ту има шта да се крије? Развојним плановима града Београда, почевши од 1972, у више наврата, укључујући и онај из 2003, закључено је да ће се град ширити на простор који се данас налази под магацинима, а који припадају Луци, а не користе се за лучке потребе - већ складишне. Друго, град је одувек био свестан ограничене развојне перспективе луке у центру града, тако да од оснивања 1961. године до данас, Лука никада није била ни јавно предузеће, нити је класификована као предузеће које обавља делатност од јавног интереса. Тако је и приватизована, без ограничења, када о њој нисмо ни размишљали. Лука располаже са око 300.000 квадратних метара легално изграђених зграда, и по закону о грађевинском земљишту је искључиви корисник тог земљишта. Само Лука на том земљишту може да гради и нико други. Жао нам је, али не можемо тог права да се одрекнемо зато што неко на нама хоће да направи каријеру.

Значи, нисте јефтино дошли до земљишта, као што се прича и рачуна?

- До сада смо инвестирали око 100 милиона евра. Када се стекну услови за градњу, треба да платимо граду око 880 милиона евра за накнаде за грађевинско земљиште, сукцесивно, како се током више година буде градило, плус трошкови рушења објеката и деконтаминације земљишта - око 100 милиона евра. Преко милијарду евра.

То ће бити, испада по вама, најскупље земљиште у Србији?

- Не, него најскупље у региону.

Изнете су тврдње да је град у случају продаје Луке Београд оштећен за 2,5 милијарде евра. С тим се, чак, изгледа, сложио и градоначелник Ђилас. Како то објашњавате?

- Није било тако, али јесте било трапаво. При том, нетачно и нестручно. Какве 2,5 милијарде? Зна ли неко за куповину грађевинског земљишта за 2,5 милијарде евра, било где на свету. То се још није десило. Оставимо се нестручних сензационализама. Недавно је на лицитацији у Милану дошло до продаје која прави лепу аналогију са Луком: град Милано продао је индустријски комплекс челичана "Фалцк", и за 146 хектара земљишта, са укљученим накнадама за грађевинско земљиште, постигао цену од 350 милиона евра.

Па како се онда дошло до цифре од 2,5 милијарде?

- Тако што је земљиште "Марине Дорћол" узето као референтно и обрачунато по арима, како су рекли у емисији, као да је реч о пољопривредном земљишту, за узгајање купуса, рецимо. Међутим, ако се правилно обрачуна, преко права на број грађевинских квадрата будуће градње, "Марина" је постигла цену око 200 евра по квадрату. Квадрат Луке, нажалост, двоструко је скупљи!

Савет за борбу против корупције изнео је низ оптужби на рачун Луке и градских власти. Оптужују вас да хоћете да изместите Луку?

- Лучки послови нам доносе приход и бавићемо се тим послом док за њега будемо имали интерес. Градњом неке нове луке нека се бави онај ко то оцени профитабилним. Ми нећемо.

Оптужбе Савета додатно добијају на тежини, ако се има у виду да је то саветодавно тело Владе Србије, премијера Цветковића. Ни Влада ни премијер се још не оглашавају. Да ли је то ћутање знак одобравања?

- Савет је изнео низ нетачних тврдњи које ћемо на суду лако доказати. Већ је пре два дана на анкетном одбору, који је направљен за овај случај, постало јасно да је Савет на сензационалистички начин, и без аргумената, изнео своје оптужбе, пре свега, против градоначелника. У споразуму који је предложен граду изричито стоји баш супротно! Међутим, није ми јасно како градоначелник и његова странка ћуте пред тако озбиљним оптужбама, нетачним пре свега. Изостали су стручни ставови градског правобранилаштва, Секретаријата за имовину, Дирекције за градско земљиште, са којима је јавност поводом овог случаја морала да буде упозната. Ако је градоначелник крив, мора да иде и трпи последице, ако није - Влада не може да допусти оволики степен произвољности Савета. Овако се не гради углед и поверење у државу. И једни и други су устукнули јер иду линијом мањег отпора, заплашени популизмом коме сами доприносе. У овом случају, ћутање би требало да се прихвати као знак одобравања, како сами кажете. Па нека проговоре. Ми у Луци смо мирни, сигурно смо исправни.

Кажете да нећете гасити лучке делатности. Објасните, онда, како планирате и да задржите лучке делатности и да реализујете Либескиндов "Град на води"? То не звучи логично?

- "Град на води" ће се градити у фазама, према потребама тржишта, читав низ година. Реч је о 2,2 милиона нових квадрата. Лучки послови ће се наставити, јер на земљишту од око 80 хектара за то има довољно места. "Жртвоваћемо" магацинске објекте којих имамо више него довољно за лучке потребе. Тиме ће се Београд коначно спустити на део дунавске обале, дугачке шест километара, која је данас за грађане потпуно неприступачна, и ослободити већег дела камионског саобраћаја који доприноси саобраћајном колапсу центра града. Изгледа ми да ипак постоје неки који више воле магацине.

Шта ћете радити уколико град одлучи да не преимењује намену овог земљишта већ да све буде подређено лучким делатностима? 

- Ако градоначелник и стручне службе промене намере и не створе могућност да се изменама плана овај део града урбанистички развија и град одустане од значајних прихода, ми нећемо одустати. Сачекаћемо бољу власт. Следећу.

Многи су се нашли на линији фронта који је отворен против вас у јавности - Савет за борбу против корупције, градски правобранилац Страхиња Секулић, председник Одбора за спречавање сукоба интереса...
- Отворили су га више у јавности, него у институцијама. Превише каријеризма, премало професије. Савет се већ по други пут бави Луком. Првим извештајем доживео је стручну компромитацију. То је сада на суду. Ова два последња писма са сличном су перспективом, нетачна, нестручна, непроверена. И то ће ићи на суд, јер је Лука озбиљан пословни систем од кога наши пословни парнери и банке очекују да брани свој кредибилитет. Градски правобранилац, господин Секулић, себи је дозволио да у наступу у "Утиску недеље" изложи јавној критици и притиску Окружни суд због пресуда тог суда које се правобраниоцу не допадају. То је био мој утисак недеље. Суд није нико бранио. Овде се институције не бране. Одбор за спречавање сукоба интереса се није нама бавио, нико од нас није функционер.

И ТРЕЋИ ПУТ

Ви тврдите да град насилно, односно противзаконито, покушава да вам одузме право власништва над објектима Луке. Називате то, чак, и покушајем национализације. Нису ли то прејаке квалификације?

- Није реч о објектима Луке, који су наше власништво. Ту нема шта да се оспорава, већ о праву коришћења на делу спорног земљишта које је делимично изграђено. То се тренутно налази на Окружном суду. Пошто ни овог пута правобранилаштво није презентовало документе које је суд навео као неопходне да би се град књижио на спорном земљишту, не видим шта друго може да се деси него да град по трећи пут изгуби. Вероватно то објашњава подигнуту обрву правобраниоца и повишен тон. Надам се да се суд није уплашио. Ми нисмо.

ЧЕКАМО ЂИЛАСА 

Које гаранције дајете да се неће преко ноћи појавити багери, сравнити све са земљом, да би почела градња стамбено-пословних квадрата?

- Гарантујем вам багере истог момента када град коначно уради оно што планским документима одавно најављује, протера магацине и саобраћај из центра, и покрене инвестицину активност у граду. Чекамо Ђиласа да са својом градском администрацијом коначно дефинише своју визију развоја Београда. Да ли је она инвестициона или популистичка. Ово са мостовима нам се допада, уноси оптимизам. Надам се да се ту неће стати. Шта је са приобаљем, не само лучким?