Корупција     

Корупција је реч коју употребљавају политичари када се боре за власт, новинари када истражују да ли постоји корупција и како се институције боре против корупције и грађани када се сударе са институцијама које раде по налозима власти, а не по праву и правди, али сви они показују суштинску непознаницу шта је корупција и како се води борба против системске корупције. 

 На прво питање не може се одговорити кратком и јасном дефиницијом јер такве дефиниције нема, зато се на то питање мора одговарити описно. Корупција је свака злоупотреба положаја од стране државних службеника или других лица блиских власти који своју моћ изводе из вршења јавних функција или из стеченог утицаја на власт и ту моћ користе за стицање личних материјалних или нематеријалних користи.

Реч корупција је латинског порекла цорруптио што значи изопаченост, поквареност, поткупљивост, али у дословном преводу ова латинска реч значи „сламање“ и тај превод је најадекватнији за наше стање морала, политике, економије, демократије и владавине права.  Код нас корупција „слама” државу, јер држава у којој нема владавине права представља „заробљену државу“. У корупцији увек учествује извршна и законодавна власт преко два или више лица из власти или лица која су блиска власти било по породичним, пријатељским или новачним везама на једној страни и на другој страни су лица која уз помоћ наведених веза остварују неке привилегије, које не би остварили да тих веза није било и то је увек на штету других грађана.

Из описа корупције јасно произилази да се корупција не може изместити из система власти, не може се посматрати изван система у коме живимо, јер у корпуцији често учествују „људи из власти“ или други моћници  који на основу  закона, али и без закона имају све привилегије да управљају државом, енормним богатствима земље и да одлучују о правима, обавезама и животу  грађана.

Према томе, корупција је економска, друштвена и морална појава која у себи садржи подмитљивост, поткупљивост, поквареност, прање новца, поклањање или коришћење јавне својине и све то на штету грађана.

Свака борба против корупције је борба против система власти којој је омогућена законима, али и без закона, енормна корупција државних службеника и других моћника блиских власти по разним основама, који из својих овлашћења извлаче непосредно личне користи или посредне користи за друге, без икакве одговорности, контроле и санкција.

Успешна борба против корупције може се водити само ако се пре свега води борба за законе који се неће доносити по хитној прецедури без јавне стручне расправе, који неће бити преписани него ће пратити време, стање и дух нашег друштва, који ће имати прописана права, али и обавезе, контролу, одговорности и санкције, односно антикорупцијске одредбе. Успешна борба против коруције је борба за опоравак и јачање инстутуција, како привредних тако и државних и политичких, које неће зависити од воље и налога малог круга лица из власти. Најважније је стварати и ојачавати независност   правосудних институција, јер без независног, успешено оргнизованог и стручног и квалитетног   правосуђа нема ни борбе против корупције. Према томе,  борба против корупције представља јачање система стручне јавности у доношењу закона, смањење улоге власти у свим сегментима друштва уз повећање контроле рада  свих државних и политичких институција, смањење дискреционих овлашћења и обавезно „полагање рачуна“ јавних службеника о свом раду, спречавање  сваког сукоба интереса између обављања  различитих функција у држави као и сукоба приватних интереса у односу на јавне интересе уз јасне податке о имовини лица која се налазе на функцијама на којима се одлучује о располагању јавном својином. У борби против системске корупције неиоходна је потпуна транспарентност рада свих држаних органа и свих уговора, нарочито оних у којим се располаже  јавном својином.   

Како годинама уназад новинари постављају питање Савету као једној од озбиљних институција да ли је досло до помака у борби против корупције, на жалост, одговор Савета је увек исти: видљивог помака у борби против корупције нема јер држава не предузима довољне мере да дође до промене у систему у којем је корпупција дубоко укорењена.

„Корупција угрожава владавину права, принципе демократије и права човека, систем доброг управљања, једнакости и социјалне правде, равноправне конкуренције; омета економски развој и самим тим доводи у опасност стабилност демократских институција и основних моралних начела друштва.” (Кривично-правна конвенција о корупцији, Преамбула, Савјет Европе, 1999. година)

Аутор

Јелисавета Василић