ИЗВОР: ВОИЦЕ
АУТОР: Наталија Јаковљевић, Норберт Шинковић 





Старање политичких странака или са њима повезаних личности над вишемилионским износима које су поверене Фондацијама постаје пракса у Србији.

Иако је Савезу војвођанских Мађара (СВМ) препуштен делимични надзор над програмом вредним 64 милиона евра пореских обвезника Мађарске, према важећим правилима у Србији, ова странка делује у законским оквирима. Оснивањем посебне фондације за расподелу средстава из буџета Мађарске за помоћ двојним држављанима у Војводини, ова странка се заправо налази у сивој зони, јер ова област још чека јасније законско дефинисање.

Фондација „Просперитати“ из Суботице основана је крајем јануара 2016. године, по Уредби Владе Мађарске за реализацију трогодишњег програма помоћи двојним држављанима у Србији. Новац за развој села, пољопривреде и малих предузећа за период 2016-2018 стиже из буџета Мађарске. Према допису мађарске владе VOICE-у, на рачун Фондације до краја јуна пребачено је око 640 хиљада евра. Према правилима функционисања Фондације, управни одбор чине представници Савеза војвођанских Мађара и Владе Мађарске, док је на челу, као законски заступник, Балинт Јухас,истакнути члан СВМ-а. Управни одбор на основу предлога „спољних експерата“, одобрава износе који се додељују апликантима.

О Фондацији: СВМ-у већина у Управном одбору и међу оснивачима

Управни одбор тренутно има пет чланова. Председник одбора Фондације је Имре Нађ, члан СВМ-а и кандидат СВМ-а на Покрајинским изборима одржаним 6. маја 2012. године у изборној јединици у Темерину. Ту је и Марта Фелди, носилац листе Савеза војвођанских Мађара на изборима за савет Месне заједнице Чантавир одржаним 19. јула 2015. године. Шандор Шомођи, члан је СВМ-а, а пети члан је Миклош Нађ, председник Савеза аграрних удружење Војводине из Сенте. Како нам је у допису мађарске владе објашњено, интересе Будимпеште представља Петер Шкапињец. На основу ове расподеле, јасно је да већину има Савез војвођанских Мађара.

И међу оснивачима доминира ова странка. Фондација „Просперитати“ има пет оснивача. Поред већ споменутих Шандора Шомођија и Имреа Нађа, међу оснивачима се појављује и Удружење грађана „Јединство мађарске мањине”, чији је представник Карољ Дудаш, председник Савета Савеза војвођанских Мађара.

Оваква премоћ СВМ-а изазвала је негодовање не само политичких опонената већ и дела јавности. Ипак, како је то председник СВМ-а Иштван Пастор на питање новинара раније објаснио „странка не учествује у било каквој додели средстава. Све што се ради, ради се у складу са прописима Републике Србије и ми ћемо се трудити да то буде поштовано до краја. То што је неко члан неке странке, то не значи да је са тим искључен из обављања одређених послова који законом нису забрањени, а ова врста ангажмана законом није забрањена“.

Агенција за борбу против корупције: Пратимо их 

Улогу СВМ-а у управљању Фондацијом „Проспертиати“ истраживала је и Агенција за борбу против корупције. Како је објашњено VOICE-у из тог независног тела, на основу исказа представника СВМ-а „Фондација не врши финансирање политичке странке Савез војвођанских Мађара“, а није спорно ни да СВМ, када организује трибине, позива Фондацију да представи свој пројекат. Како се наводи у одговору „за одржавање ових трибина, Фондација не плаћа СВМ-у“. Агенција даље наводи да са пажњом прати деловање чланова Фондације.

„Агенција, у оквиру својих надлежности, прикупља информације и доказе од надлежних органа, те ће, уколико дође до доказа да су повређене одредбе Закона о Агенцији за борбу против корупције, покренути поступке по службеној дужности против функционера који су чланови ове фондације, или ће иницирати покретање одговарајућих поступака пред другим надлежним органима“, пише у одговору VOICE-у.

Државна ревизорска институција (ДРИ) такође „чешља“ пословање СВМ-а. У одговору VOICE-у, ДРИ наводи да је та „институција почела спровођење ревизије Савеза војвођанских Мађара (СВМ)“, али да је прво на реду 2015. година.

Правне празнине за проточни бојлер 

Како за VOICE објашњавају чланица Савета за борбу против корупције Мирослава Миленовић и председник Центра за владавину права Иван Нинић, постојећи Закон о Агенцији за борбу против корупције препун је правних празнина и многобројне ситуације нису уопште нормативно регулисане.

Стручњаци указују на то да је на први поглед евидентан утицај и веза СВМ са новцем који ће проћи кроз Фондацију, али поступак се не може базирати на утисцима, већ на чињеницама које произлазе искључиво из материјалних доказа.

“Ако знамо да ће фондација бити проточни бојлер за новац мађарске владе и да ће кључне финансијске одлуке доносити руководство фондације, онда је јасна и улога функционера СВМ. Упркос томе, само конкретан доказ у виду документа може да буде основ за доношење одлуке Агенције о сукобу интереса функционера СВМ, а уколико таквог документа нема, онда формално нема ни сукоба интереса”, наводе они.

Подсећају да је ова ситуација у истој правној равни са пословањем Фондације „Драгица Николић“ где комплетна јавност има перцепцију да је у питању флагрантан сукоб интереса, док са друге стране постојећи закони уопште не виде активности “прве даме” као нешто што је спорно.

“Нетраспарентност токова новца ове две фондације може да буде сигнал да нешто није како треба али нажалост не и доказ сукоба интереса”, навели су Нинић и Миленовић у писменој изјави.

ТС: Посветити више пажње партијским фондацијама

У организацији Транспарентност Србија наводе да је ситуација у вези са Фондацијом „Просперитати“ „у најмању руку необична“.

„Чак и када се пође од претпоставке да се све ради са најбољим намерама и без икаквих личних или партијских интереса, морам да признам да ми се чини непримереним да се у управном одбору неке фондације, нађу представници владе и представници политичке странке. Овде је реч о Влади Мађарске, али би суштински исти проблем, само још очигледнији, постојао да је оснивач фондације Влада Србије“, каже програмски директор ТС Немања Ненадић.

„Иако, како се може видети из објашњења Агенције за борбу против корупције и СВМ-а, овде очигледно нема финансирања партије од стране Фондације, верујем да се лако може доћи у ситуацију да Фондација на неки начин помогне у промоцији странке, на пример, појављивањем на страначком скупу или на неки други начин. То би даље могло отворити питање дозвољености такве помоћи, јер је забрањено финансирање странака од удружења, од државних институција, од страних физичких и правних лица“, наводи Ненадић.

Он додаје да би било неопходно посветити више пажње партијским фондацијама.

„Питање партијских фондација а и фондација генерално у Србији заслужује да му се посвети више пажње. Прва прилика могу да буду управо предстојеће измене Закона о финансирању политичких активности, али и бројна питања која су већ покренута у вези са фондацијама у којима одређену улогу имају државни функционери или други политичари“, наглашава Ненадић.