Конференција "Аргументи о раду привредних судова у Србији” у организацији Фондације Конрад Аденауер и Бизнис инфо групе у Прес- центру Тањуга

  Број предмета у привредним судовима од 2011. до 2015. је преполовљен, истакла је Јелисавета Василић из Савета за борбу против корупције истичући да судије у Србији у односу на европске колеге годишње заврше упола мање предмета - око 350 по судији.

БЕОГРАД - Број предмета у привредним судовима од 2011. до 2015. је преполовљен, истакла је Јелисавета Василић из Савета за борбу против корупције истичући да судије у Србији у односу на европске колеге годишње заврше упола мање предмета - око 350 по судији.

У 2011. укупан број предмета привредних судова износио 245.408, док је решена половина, или око 134.000 предмета. Те године је прилив нових предмета износио 150.431, навела је Василић, говорећи на форуму "Аргументи" о раду привредних судова у Србији у организацији Фондације Конрад Аденауер и Бизнис инфо групе у Прес-центру Тањуга.  

Према њеним речима, неколико година касније, у 2015. године када је, како је рекла, повећан број судија, број предмета износио 159.800, а решена је опет половина, односно 92.151, док је прилив нових предмета био 80.170.

“Када упоредим ове податке и извештај Савета из фебруара, јасно ми је зашто је Светска банка рекла да је наш суд неажуран, а прима мање предмета него што је просек у Европи", рекла је Василић која је бивши судија. 

Када се гледа просечан број решених предмета по судији, утврђено је да је у Србији то било 350 предмета по судији, док је европски просек 840 предмета по судији”, рекла је Василић. 

Она је још додала да забрињавају и резултати анкете који говоре да 30 одсто судија сматра да у правосуђу постоји корупција, 35 одсто тужилаца мисли исто и 65 одсто адвоката, а чак 80 одсто грађана.

“Страшно је што струка сумња на корупцију”, рекла је Василић.

Учесници конференције оценили су да је правна сигурност веома вазна за инвеститоре који се пре него што одлуце да инвестирају у свакој земљи распитују како за пословну климу, тако и правну сигурност.

Судија Привредног апелационог суда Младен Николић приметио је да је, ако је за утеху, ефикасност привредних судова боља од оних који имају општу надлежност, указујући да суд у којем ради за мање од годину дана решава око 65 одсто предмета, што је, истакао је, задовољавајуће и када је реч о просеку у Европи.

Он је рекао да има утисак, када је реч о привредним судовима, да је слика о њима била јако лоша 2003 –2004. године, али је приметио да се они у јавности сада котирају много боље.

Према његовим речима, у 2012. је велики број предмета решен, али због норме о тзв. аутоматском стечају.

“Кад је то проглашено неуставним, статистика се променила”, рекао је Николић.

Велики напредак, додао је, јесте и увођење професионалног извршитеља за наплату потразивања, који су се показали ефикаснијим од судова у спровођењу решења.

"Видећемо кад почне примена новог закона о извршитељима од 1. јула како ће бити. Очекујемо да покажу већу ефикасност и да буду ефикасни”, рекао је.

Потпредседник Немачко-српског привредног удружења Бојан Предојевић рекао је да је сигурност у привредном домену једнако битна као и инфраструктура.

“Кључна реч је предвидивост”, рекао је Предојевић и додао да је такође важно да се упореди и види какав је пословни амбијент широм Србије.

Инвеститори се, како је додао најчешће питају када одлуче да улажу да ли функционишу судови, какав је пословни амбијент, правна сигурност како би знали шта их чека.

“Важно је да Србију погурамо да буде у конкуренцији са другим земљама, а правна сигурност је одлика правне снаге државе”, рекао је он.

Предојевић је навео да су неки немачки инвеститори још раније указивали  да је важно да се у Србији смањи администрација, снизе камате и "среде закони", али да се није много тога променило у том правцу.

“Кренули смо путем опоравка, и важно је да неко ко поседује капитал

буде сигуран где ће да улаже. Такође је важно да се поједностави  питање законодавства, да се случајеви брже решавају, ослободи предузетничка енергија и створити адекватан амбјент”, рекао је Предојевић.

Оно што је добро, истакао је, да постоји поверење инвеститора будући да су неке анкете показале да би 92 одсто фирми поново инвестирало у Србију.

Предојевић каже и да је важно и то што постојећи инвеститори који су већ овде проширују производњу.

Подсетивши да 350 фирми из Немачке улаже у Србији, он је навео да је Немачка један од најважнијих трговинских партнера Србије.

Мирослав Прокопијевић из Института за европске студије рекао је да је што се тиче привредних спорова некада проблем сама организација рада судова, односно да се у обзир мора узети квалитативна димензија.

Он је навео да у јавности често постоји проблем, односно тумачи се да је суд последња инстанце заштите наших права.

Проблем, када су у питању привредни спорови су, како је навео најчешће политички утицај, корупција које, како је додао, има поприлично, али ипак помало опада последњих година.

Важна је и ефикасност рада судова, као и едукација, нагласио је Прокопијевић.

На конференцији је речено да су привредни судови важан сегмент у функционисању правног система и добар показатељ сигурности заштите инвеститора, а тиме и битан фактор за одлуку инвеститора да ли ће донети капитал и започети пословање у Србији.

Речено је да су страни инвеститори годинама давали примедбе да се спорови не решавају довољно брзо и да и ток поступка, а често и пресуде   иду на руку дужницима, а не повериоцима.

Директор Фондације "Конрад Аденауер" у Србији Норберт Бекман Диркес рекао је да се предузећа и стручњаци из Немачке све чешће распитују за пословну климу и правну сигурност у Србији што указује на то да Србија није лоше место за инвестирање.

Он је додао да ипак има још много посла на том плану.

Диркес је рекао да економска политика спада у централне теме које утичу на успех једне земље.

Он је навео да тренутно више од 350 фирми из Немачке улажу у Србији са тенденцијом благог пораста.

Подсетивши да је тема данашњег скупа рад привредних судова, Диркес је указао да је то важна тема јер по природи ствари данас нико радо не иде пред  привредни суд.