ИЗВОР: ДАНАС

АУТОР: ЉУБИША ЈОЦИЋ - ЈУЖНЕ ВЕСТИ

Три месеца после доношења Закона о спорту, којим се забрањује да функционери буду чланови управа спортских клубова, у Нишу су у управама и даље истакнути политичари или јавни функционери. Градоначелник Зоран Перишић најављује промене, али је и сам прошле године потрошио на спорт више него што му Статут града дозвољава.

Док нови Закон о спорту чија је примена почела фебруара декларативно спречава да јавни и политички функционери буду чланови управа спортских клубова, нишке клубове са највећим буџетима и даље воде истакнути политичари или јавни функционери.

Јасне одредбе Закона о спорту

Откако је 2011. уведено такозвано "стимулативно финансирање" клубова, када је градоначелнику дато право да сам, без јасно дефинисаних критеријума, одлучује којим ће клубовима дати 70 одсто пара од укупног новца који је у буџету Града издвојен за спорт, Фудбалски клуб Раднички, Рукометни клуб Железничар, Кошаркашки клуб Константин, Женски рукометни клуб Наиса, Ватерполо клуб Наис и Одбојкашки клуб Ниш су до 31. децембра 2015. године добили укупно 357,5 милиона, показују подаци Министарства финансија.

То је 76,1 одсто од укупне суме (469,4 милиона) која је била расподељена као "стимулативно финансирање".

Преосталих 30 одсто средстава, који се дефинишу као "редовно финансирање", расподељује посебна Комисија, на основу веома јасних критеријума. Комисију чине представници Факултета за спорт и физичко васпитање, Управе за спорт, Спортског савеза Ниша и појединих клубова, према Правилнику о одобравању програма у спорту.

Управо у управама поменутих клубова је у том периоду био или и је и данас неки јавни или политички функционер.

Највише пара је отишло Фудбалском клубу Раднички, који је за пет година само одлуком градоначелника добио 158,5 милиона динара, што је безмало половина укупне суме за ових шест клубова, односно чак трећина новца за све клубове који су у том периоду били на списку за "стимулативна средства"!

Тренутно Управни одбор Радничког чине председник Радан Илић, који је помоћник градоначелника и помоћник директора Клиничког центра Ниш, Хаџи Иван Ђорђевић, директор нишке филијале ПИО, затим Бојан Маринковић Бојзи и Бранислав Качар, који су априла 2016. били кандидати на изборној листи СНС-а за одборнике у Скупштини града.

Ипак, Радан Илић наглашава да он није "јавни функционер", односно да нема препрека да води и Раднички.

Ја сам са Агенцијом за борбу против корупције добио спор да нисам на јавној функцији. Помоћник градоначелника није јавна функција. Мене градоначелник ту распоређује, немам ни мандатни период - каже Илић.

Чињеницу да помоћник градоначелника није јавна функција Иван Нинић, извршни директор Центра за владавину права, види као "перфидно изигравање закона".

Иако је његов помоћник на челу клуба који из градског буџета редовно добија највећи део новца градоначелник Ниша, Зоран Перишић сматра да се Радничком "свакако мора наћи начин да се помогне, без обзира на то ко је у руководству".

Да се руководство Града труди да помогне клубу који се 2012. године, после девет година паузе, вратио у највиши ранг такмичења, говоре и подаци Управе за трезор.

Само из буџета Града Ниша је на рачун Радничког од 1. јануара 2011. до 31. децембра 2015. године уплаћено 179.496.429 динара, што је скоро 9,5 милиона динара више од новца који је планиран да ове године буде подељен свим клубовима у Нишу.

Поред пара које су Радничком отишле из буџета Града, казују подаци Управе за трезор, током 2014. и 2015. године са рачуна такозваног "индиректног буџетског корисника", Туристичке организације Ниша, фудбалском клубу са Чаира је уплаћено 11,2 милиона динара.

Убрзо промене код одбојкаша

Иако је већ месецима забрањено да јавни и политички функционери седе у управама спортских клубова, у нишким клубовима још нико од њих није поднео оставку.

Председник Одбојкашког клуба Ниш Дејан Јовановић, који је и актуелни шеф одборничке групе СНС у Скупштини града и председник скупштинског Одбора за именовања, каже да ће до промена у управи тог клуба доћи "врло брзо", тврдећи да се за то чекао завршетак сезоне, који је био крајем марта.

Нисмо хтели у току сезоне да то спремамо да се не би пореметила цела концепција којом смо дошли до овог места и уласка у Европу. Сезона се тек завршила, имаћемо брзо Управни одбор и усклађујемо се са тим. Мењаће се управни одбор, то је сигурно и ускладићемо се са Законом о спорту - каже Јовановић.

Осим Јовановића, Одбојкашки клуб Ниш у свом Управном одбору има и Јелену Жарић Ковачевић, која је до 3. марта била заменица секретара Скупштине града. Од тада је председница Градске изборне комисије, а на изборима 24. априла је изабрана за народну посланицу Српске напредне странке у Скупштини Србије.

Ни три месеца након ступања на снагу Закона о спорту промена нема ни у Ватерполо клубу Наис где је актуелни председник Милан Крстић, некадашњи заменик председника Општине Медијана и актуелни кандидат СНС-а за председника ове општине, али ни у Кошаркашком клубу Константин где је за члана Управног одбора на седници Скупштине клуба реизабран јавни функционер Урош Парлић, директор Туристичке организације Ниша.

Од ових шест клубова, који добијају највише пара из буџета, једино у Управном одбору Наисе тренутно нема јавних функционера. Тачније, тамо се налази Драгослав Павловић, шеф кабинета директора огранка "ЕПС Дистрибуције", који по закону - није јавна функција.

И док је прилично јасно "шта су" јавни функционери, јер је то дефинисано Законом о Агенцији за борбу против корупције, велики проблем у примени Закона о спорту је непостојање било каквог регистра политичких функционера - па се не зна "ко су" они.

Ниједан закон не дефинише шта је уопште "политички функционер", док на сајтовима политичких партија је немогуће пронаћи чак и имена чланова градских и општинских одбора.

Градоначелник Ниша Зоран Перишић сматра да "закон мора да се поштује", али да "Град нема извршну контролу над клубовима".

У догледно време ми ћемо дати налог да сви људи из управних одбора буду промењени. Али, то су удружења грађана и ми их само финансирамо. Немамо ту врсту извршне контроле над њима да можемо да им наредимо - каже Перишић.

Досадашњи закони о спорту то нису ни на који начин забрањивали, па је пракса да спортски клуб у свом руководству има неког јавног или политичког функционера веома дуга у Нишу, нарочито у Радничком.

Од јануара 2011. до априла 2013. године председник Управног одбора овог клуба био је Славољуб Влајковић, тадашњи директор јавног предузећа "Нишстан" и председник Градског одбора СПС-а, док је председник Скупштине био тадашњи градоначелник Ниша и председник Градског одбора Демократске странке Милош Симоновић.

Још једна новина у Закону о спорту може да промени финансирање спортских клубова у Нишу, а односи се на максималан износ новца који један клуб може да добије.

Једној организацији у области спорта не може се одобрити више од 20 одсто средстава од укупне суме средстава буџета јединице локалне самоуправе предвиђених за финансирање програма из области спорта - наводи се у новом Закону о спорту.

Ово би посебно могло да погоди ФК Раднички, који је 2014. године од укупно 175 милиона одвојеног за спорт добио око 49 милиона динара, што је скоро 27,96 одсто.

Ипак, градоначелник Зоран Перишић најављује да ће градске власти тражити начин да Радничком дају више новца, а тему пребацује на политички терен.

И даље сматрам Раднички брендом Ниша, проверићемо шта Закон каже, да ли се односи на целу годину или се примењује на буџетску годину од 2017. и, као увек до сада, испоштоваћемо. Треба размислити добро о томе, да ли ће такав став угасити поједине клубове. Ако то може да буде било чији интерес, у реду - рекао је Зоран Перишић.

И јавна предузећа спонзори

Клубови који су претходних година добили највећи део пара из буџета Града, у 2013. и 2014. години су, према подацима Савета за борбу против корупције, добили скоро 12,5 милиона динара.

Што се тиче нишких јавних предузећа, Јавно комунално предузеће "Naissus" је 2013. године је донирало 170.000 динара на рачуне четири спортска клуба која су добијала највећи део новца из градског буџета. Омладинском фудбалском клубу Раднички отишло је 20.000, Наиса је добила 30.000, Железничар 40.000, а највећу суму добио је Ватерполо клуб Наис - 80.000 динара, наводи се у извештају Савета за борбу против корупције.

Годину дана касније, Ватерполо клуб Наис је од "Наисуса" добио још 205.000 динара, а Рукометни клуб Железничар 90.000 динара.

У замену за новчана средства спортски клубови и савези обавезују се уговорима да ће пружити промотивне услуге донаторима или да ће представници које донатор предложи добити функције у органима управљања тих истих спортских клубова - наводи се у извештају Савета.

Ипак, Савет за борбу против корупције наглашава да "јавна предузећа имају доминантан положај на тржишту и не постоји објективна потреба за медијском промоцијом њиховог пословање кроз финансирање спортских активности", па сепоставља питање сврхе ових донација.

Министарство ћути

Иако је више пута министар спорта Вања Удовичић истицао да је важно да се Закон о спорту спроводи, нико из Министарства спорта није одговорио на питање новинара до када ће јавни и политички функционери морати да напусте управе спортских клубова.