У правосуђу у Србији забележени су одређени помаци, али је мрежа судова проблематична, неравноправна доступност праву и правди забрињавајућа, а постоји и проблем утицаја извршне власти, посебно у коментарисању судских случајева, речено је данас на представљању извештаја Савета за борбу против корупције.

Она је казала да је проблем раније био то што су председници суда били дуго у в. д. стању, као и да је Савет инсистирао да се то реши, јер је то начин на који се корумпирају судије. "Сада у овом тренутку имамо изабране све председнике, осим у шест судова", навела је Василићева и додала да је добро и што је донет Закон о судјењу у разумном року. Она је рекла и да Савет има озбиљне примедбе на тај Закон.

Фото: С.Радовановић / ТањугЈелисавета Василић

"Овде су озбиљне примедбе, јер судија, председник суда је надлежан за мере, за све. Судија нема право да утиће које мере у неком предмету треба да се дају. Нема право да се жали. То значи да му је ускраћено учешће у самом поступку, а оно што је горе ускраћена му је двостепеност", навела је Јелисавета Василић. Истакла је да је нарочито забрињавајућа неравноправна доступност праву и правди, односно постоје судови који су преоптеречени, док други мање раде. "Тако да се дешавају делегације, односно пребацивање предмета из суда у суд. У току прошле године извршено је 7.000 предмета делегација. То је проблем. Имали смо проблем Сартида. Тада смо утврдили да је дошло до намештања стечајног предмета. Изузет је Пожаревац као један од изузетно ажурних судова и дат је београдскм суду да би тај предмет добио одредјени судија", навела је Василићева. Према њеним речима, мрежа судова у Србији је проблематична и утврдјена је без одредјених мерила. Јелсавета Василић је рекла да у Србији има дупло више судија, него што је то случај у европским земљама. Она је навела да је просечан пријем предмета у Србији по судији 340, док је у Европи 850 предмета. Према оцени Савета, закони у Србији су непрецизни, нејасни а поједине одредбе су коруптивне, а многи закони су такви да их судије веома тешко тумаче. "Највише смо писали примедбе у односу на коруптивност. Писали смо примедбе не знам колико пута на Закон о приватизцији. Наш предлог је да се закони не доносе хитно, да се спроводе озбиљне стручне јавне расправе...", навела је она. Василићева је рекла да се закони у Србији често доносе "једноставно" по хитном поступку. "Хитне поступке, које све владе практикују, а ова чини ми се највише", казала је она и додала да је око 80 одсто свих закона донето на тај начин, што значи без јавне расправе. Изнела је и податаке истраживања о перцепцији присуства корупције у коме јžе 25 одсто судија оценило да су њихове колеге корумпиране."То мисли и 30 одсто тужилаца, као и 60 одсто адвоката, док више од 80 одсто градјана сматра да су носиоци правосудних функција подложни примању мита”", казала је Јелисавета Василић. Говорећи о независности правосудја, казала је да је потребно престати с кршењем презумпције невиности, јер то смета и утиче на рад судија.

Фото: Петар Димитријевић / РАС СрбијаАпелациони суд

"Кршење презумпције невиности је уобичајено за нашу власт. И раније и сада...То кршење начела ствара велики проблем у правосудју. Овде су многи били судије или су и сада и знају шта то значи када председник владе или министар прича да је неко криминалац, направио ово и оно, говори о доказима", навела је чланица Савета. Она је казала да се мора инсистирати на томе да то престане. Јелисавета Василћ је оценила и да је велики проблем и Уставни суд Србије, који је, како је рекла, нека мешавина измедју извршне и правосудне власти. На питање зашто се извештај који је завршен крајем марта представља данас, рекла је да је извештај проследјен влади и да се чекало две седмице да она одговори, а да су потом били избори. Она је рекла да никакав одговор из владе није стигао на примедбе које је Савет изнео у извештају. Чланица Савета Мирослава Миленовић истакла је да правосудје нема независан буџет од буџета извршне власти што отвара простор за утицај на правосудје.“Не одваја се довољно средстава у буџету Србије за правосудје, нити су потпуно пренете буџетске надлежности на Високи савет судства и Државно веће тужилаца”, рекла је и додала да треба да постоје два поптуно независна буџета - буџет за судство и тужилаштво. Она је рекла и да је став Савета да чланови Високог савета судства и Државног већа тужилаца не треба да се бирају по кључу, већ да је потребно да струка одлучује.