Два нацрта - како ће хрвати кажњавати лење посланике?

Такве сцене нису реткост ни у српском парламенту, а сала је пуна једино када посланици владајућих странака, по директиви одозго, дођу на седницу и гласање. У расправама већина не учествује, двоцифрен је број оних које порески обвезници издашно плаћају а да нису реч проговорили за цео мандат, а то је само део проблема са којима се сусреће парламентарни живот у Србији, и у земљама са сличном праксом посалника - "партијских мегафона".

-  И један и други се темеље на томе да заступник који не долази или дође само на једну седницу месечно, има нето плату између 3.000 и 4.000 куна, у зависности од олакшица које има. Нажалост, не можемо ићи испод тога због законског минимума исплата плата - рекао је Мирослава Шимића из МОСТ-а, чланице владајуће коалиције у Хрватској.

С обзиром на то колико нацрту треба да прође законску процедуре, прве санкције се могу очекивати тек након три до четири месеца.

Шта кажу аналитичари?

Да ли је и Србија спремна на такав потез? Оно што је сасвим сигурно јесте да би за то требало пуно политичке воље, која, поготово када је реч о сечењу гране на којој седе заслужни партијски чланови "ухлебљени" у парламенту, најчешће изостаје. По овом питању подељени су и аналитичари.

У разговору за "Блиц" они истичу да критеријум за ефикасан рад посланика није само одржавање кворума, већ пре свега то да се за законе и амандмане гласа без изношења критичког и самосталног мишљења.

- Чак иако је просечна плата посланика већа у односу на просечна примања у Србији, она би требало да буде далеко већа с обзиром на то коју би одговорност народни посланици у пракси требало да имају. Када би обављали свој посао како треба, народ не би имао ништа против ни да зарађују више - каже Ненадић.

С друге стране, чланица Савета за борбу проив корупције Јелисавета Василић сматра да посланика, који не долази на скупштинске седнице одређено време, а не оправда свој изостанак - треба финансијски казнити.

-  Тешко је, ипак, обезбедити политичку воља за тако нешто. У сваком случају, поред изостанка, треба обратити и пажњу на понашање посланика у парламенту. У овом тренутку оно је такво да када неко гледа са стране делује смешно, али када је у питању наша држава - то је очај - истиче Василић.

Залагање српских посланика у бројкама

Када се залагање српских парламентараца претвори у бројке то изгледа овако: скупштинска сала је углавном полу празна, а у 2015. години се 25 од 250 посланика, колико их има у парламенту, никада није јавило за реч.

Прецизније, истраживање "Отвореног парламента" показало је да су се представници народа у Скупштини Србије током свих седница 2015. године, обратили пленуму 8.060 пута. Половину од укупног броја обраћања чине обраћања свега 14 народних посланика, док се чак 25 посланика ниједном није јавило за реч.

С друге стране, нето плата посланика у републичном парламенту износи 75.886 динара. Осим тога, наводи се на сајту скупштине, они имају право и на посланички додатак у висини од 30.354 динара. Тако плата посланика достиже 106.240 динара. Рачуница је проста - 25 посланика "ћутолога" пореске обвезнике месечно кошта око 2,6 милиона динара.

У то, јасно је, нису урачунати ни издаци за службене аутомобиле, путовања, плаћање закупа стана и других трошкова за посланике из унутрашњости.

Треба рећи и да, према закону, народни посланик који има стално запослење ван скупштине може да се одрекне редовне плате. Таквих случајева је било, али су ретки.

Када би се хрватско решење применило у српском парламенту посланици који примају плату и паушал, а не долазе на заседања уместо 106.240 динара примали би 21.248 динара.