Аутор: Предраг Јеремић

 

Нико није ухапсио сам себе, па тако те 2003. године то нису урадили ни актери продаје “Сартида” Американцима, који су били из највиших редова власти. Све битне чињенице скриване су од очију јавности

Прича о вероватно највећој државној пљачки у Србији новијег доба. Држава, односно грађани Србије су приватизацијом “Сартида” оштећени за неколико стотина милиона долара. У марту 2003. држава није могла да реагује, јер није могла саму себе да ухапси?! Актери ове највеће корупционашке афере били су из највиших редова законодавне, извршне и судске власти. Наравно, није се ни могло очекивати да ће они подизати оптужнице против самих себе, да ће куцати решења о притварању. Нико није ухапсио сам себе, па тако те 2003. године то нису урадили највиши државни чиновници и повереници. Слављеничку атмосферу поводом “посла века” која је владала међу “досовцима” повремено су прекидали опозициони посланици у Скупштини Србије. Углавном су то били представници радикала и СПС, који су почели да постављају непријатна питања и да износе чињенице које нимало нису пријале владајућој структури. Ти појединачни наступи су били склоњени из медија у којима је доминирала прича о препороду Смедерева и околине и о врхунским пословним потезима новог послодавца.

МЕЂУТИМ, годину дана касније појавила се нада да постоји неко ко је смогао храбрости да покуша да стане на пут пипцима моћне хоботнице која је прогутала “Сартид”, 31. марта 2003. године, и такорећи поклонила га Американцима. Савет за борбу против корупције владе Србије је у мају 2004. године огласио се поводом овог случаја и готово филигрански прецизно извагао све чињенице. У закључку Савета, који је, наравно, био намењен јавном мњењу, пише:

“У ПРОШЛОЈ години нашу јавност је највише узбуркала приватизација, продаја у поступку стечаја смедеревске железаре САРТИД а.д. коју је заједно са још шест зависних предузећа откупила компанија УС Стеел Кошице, која послује у саставу америчке компаније УС Стеел. Купопродајна цена од 21,3 милиона долара се учинила многима ниска, а поготово после сазнања да је купац ослобођен свих дугова, који су се у то време процењивали на 1,7 милијарди долара. По свему судећи, радило се о крупној корупцији у коју су били умешани највиши представници државе, који су уз свесрдну подршку судова омогућили страној компанији да оствари велику противправну добит. Савет је решио да испита цео случај и обратио се за помоћ трговинским судовима, Влади и појединим министарствима, као и тужилаштву.

ОДГОВОРНОСТ ВЛАДИНИХ ЧИНОВНИКА - Влада треба да испита одговорност службеника појединих министарстава, који су у овом конкретном случају злоупотребили свој положај и тако непосредно или посредно допринели нарушавању јавног интереса. Влада треба да подстиче учешће појединаца, група и локалне самоуправе, у превенцији и борби против корупције - пише, такође, у препорукама Савета за борбу против корупције Владе Србије.

„ПОСЛЕ увида у прикупљену документацију, случај „Сартид“ је до сада највећи скандал процеса приватизације у нашој земљи. Он би имао и значајне међународне последице да је наша земља већа и знатнијег утицаја у међународној јавности. Овако нам остаје само наук до чега доводи непостојање јасне подвојености између законодавне, судске и извршне власти, при чему ова последња доминира. Такође, случај илуструје погубне поседице недостатка демократске контроле јавних послова. Све битне чињенице које су везане за продају предузећа привилегованом купцу добро су скриване од очију јавности.

„МИНИСТАР за привреду и приватизацију је давао изјаве које су биле усмерене на збуњивање јавности и прикривање договора који су се склапали иза сцене. О томе се мора размишљати приликом доношења новог устава, писања нових или дограђивања постојећих закона. С друге стране, треба имати у виду да сама легислатива није довољна за искорењивање корупције - потребно је постојање јаког и независног новинарства, са аналитичким и истраживачким приступом друштвеним проблемима, као и постојање притиска невладиног сектора.”

Имајући у виду да је у целом поступку била евидентна спрега Владе и судова у циљу промоције уског интереса људи из власти на штету јавног интереса, Савет за борбу против корупције, између осталих мера, препоручује следеће:

“...Врховни савет правосуђа би требало да развије критеријуме и мере за унапређење судија који часно обављају своју дужност, као и за кажњавање судија који не спроводе на одговарајући начин законе. Он треба да предложи мере за јачање интегритета судија и да размотри начине превенције корупције у правосуђу.

„ВРХОВНИ суд треба да преиспита одговорност свих судија који су доносили противзаконите одлуке, који су пропустили да спрече доношење противзаконитих одлука и који су потврђивали противзаконите одлуке.

„Јавни тужилац треба да испита да ли постоји кривична одговорност појединих учесника у овом случају.

„Скупштински одбори за привреду и за законодавство би требало да размотре своју улогу у целом случају и да испитају евентуалну политичку одговорност појединаца.”