ИЗВОР: Инсајдер



Један од првих корака у великом истраживању Инсајдера јесте и преглед свих јавно објављених докумената. Један сегмент представљају извештаји независних институција које истражују токове новца и евентуално постојање корупције.  Погледајте документе Савета за борбу против корупције и Државне ревизорске институције.

Средином прошле године две независне институције готово истовремено су се бавиле начином на који послује Дипос.

У апилу прошле године предузећем Дипос као и начином располагања државним непокретностима бавила се Државна ревизорска институција.

У јулу прошле године медији су из овог извештаја преносили углавном само део извештаја Ревизора о који се односио на противзаконито изнајмљивање некретнина Дипос-а. Тада је јавност спекулисала ко су “повлашћени” закупци, јер Правилник на који се позивао Дипос изнајмљујући некретнине није у складу са Законом о јавној својини.

Тачније, за издавање некретнина ако нема заинтересованих међу страним дипломатама, Дипос је примењивао свој Правилник, који је одобрила Републичка дирекција за имовину, али којим се не обавезује да се простор огласи па да се закупац бира на основу најбоље понуде, већ је одлука о избору закупца остајала на директору Дипос-а.

Тиме се највише бавио и Савет за борбу против корупције, неколико месеци након извештаја Ревизора, у свом извештају „о давању у закуп непокретности у државној својини“ који је објављен у октобру прошле године.

Тада је Савет у складу са својим овлашћењима идентификовао системске неправилности и проблеме и предложио Влади Србије да укине предузеће Дипос.

У извештају Савет је и објавио списак закупаца државних вила, станова и пословних простора, међу којима су и високорангирани службеници МУП-а и БИА-е, директори јавних предузећа, спортисти и естрадне личности, којима је ДИПОС све то издавао по цени драстично нижој од тржишне.

Не постоји прецизна евиденција о некретнинама

Међутим, јавност се мало бавила осталим стварима из извештаја Ревизора. Један од примера је податак да држава и даље нема тачну евиденцију о сопственој имовини.

Тачније, према подацима које је Ревизор добио из Дипос-а број непокретности износио је 445, док је Републичка дирекција за имовину, која је иначе дужна да контролише Дипос који користи својину грађана Србије, изнела податак да Дипос користи укупно 523 непокретноси.

Па је тако Ревизор закључио да је због непостојања прецизне евиденције и строге контроле дошло до великих пропуста и да су приходи државе могли бити већи.

У извештају се наводи да је студија случаја показала да је неколико посматраних некретнина о којима треба да води рачуна Дипос у катастару уписано у корист Дипос-а, као и у корист неких физичких лица.

Дипос је, иначе, основан како би преко њега Дирекција за имовину изнајмљивала државне некретнине пре свега дипломатама, а Дипос осим тога ове некретнине у државном власништву треба да одржава.

Међутим, Ревизор је приметио да се не спроводе текуће и инвестиционо одржавање објеката и да је самим тим Република Србија само пропустила прилику да увећа приходе од издавања јер неке некретнине којима је било потребно мало улагање нису биле спремне за издавање.

Осим што је приметио да се не врши планско инвестирање Ревизор је и констатовао да је само 16 одсто објеката издато у закуп за смештај страних дипломатско-конзуларних представништвима, док је остало издато приватним и физичким лицима. Да је Дипос предузеће које послује у свом интересу и интересима појединаца користећи некретнине свих грађана Србије, види се и из извештаја независних институција наше државе као и саветодавног тела Владе Србије.

Инсајдер ће у наредном периоду сагледати све аспекте пословања Дипоса.