Извор: РТВ

Имамо огроман проблем, чије решење треба тражити у уозбиљавању борбе против корупције, тако да, ако смо донели закон, хајде да га спроведемо, речено је данас током Округлог стола "Корупција у Србији - трендови и стратегија решавања проблема".

Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић је изјавио да је усвојен закон о заштити узбуњивача, али да нема показатеља да је донео значајне резултате, док је закон о јавним предузећима прекршен "на најдрастичнији начин".

"Најважније одлуке се не доносе у парламенту, већ у влади, а скупштина их затим, као гласачка машина, беспоговорно усваја. Не зна се ко је долазио у владу да договара садржај будућих правилника, уредби и закона који доносе уговоре вредне стотине милиона евра", рекао је Ненадић, уз оцену да би закон о лобирању могао допринети да грађани о томе знају више.

Закони се мењају невероватном брзином, судије "заплашене"

Члан Савета за борбу против корупције Јелисавета Василић је изјавила да стање у правосуђу никада није било лошије и изнела податак да постоји више од три милиона нерешених предмета.

"Србија има највише судија по броју становника. Европски просек је 850 примљених предмета по судији, док је у Србији тај просек 350. То значи да смо најнеажурнији, а имамо највише судија", рекла је Јелисавета Василић.

Илустрација: РТВ

Уз податак да су током четири године осам пута мењани закони о судијама и тужиоцима, Јелисавета Василић је константовала да грађанин не може да се уклопи у законе који се мењају невероватном брзином.

"Треба да имате судове који су доступни. Ни то није урађено, мада се осам пута мења закон о мрежи судова. Није извршена анализа где судови треба да буду. Држава неће да то уради", изјавила је Јелисавета Василић.

Према њеним речима, судије су "заплашене", јер власт тврди да је бизнисмен Мирослав Мишковић највећи криминалац у Србији, да не постоји кривица за смрт седам особа приликом пада војног хеликоптера, нити у случају градоначелника Београда Синише Малог.

"Много је теже судити под таквим притиском", оценила је Јелисавета Василић, додавши да су председници судова "продужена рука извршне власти".

Јелисавета Василић је навела да је председник суда изузео судију у случају фирме Асомакум, везан за фалсификат личне карте Андреја Вучића, брата премијера Александра Вучића.

"Као разлог је наведено одуговлачења спора, мада то не може бити разлог за изузеће судије. У том суду је те године у 153 предмета тражено изузеће, а усвојено је у само три или четири. Да ли би било изузећа да се није радило о премијеровом брату? Ако Александар Вучић унапред каже да је то фалсификат, а у парламенту се то постави као државно питање, онда имате овакво правосуђе", изјавила је Јелисавета Василић.

Борба против корупције "немогућа без шок терапије"

Професор Економског факултета Милојко Арсић је рекао да погодно тло за корупцију обезбеђују велики број државних предузећа, нејасни прописи, низак квалитет државне бирократије и тешке економске околности.

"У Србији постоји прилично индиферентан однос јавности према корупцији, али морални став народа према корупцији се може променити", оценио је Арсић.

Професор Факултета политичких наука Чедомир Чупић је рекао да је у Србији борба против корупције "немогућа без шок терапије", односно без усвајања структурних антикорупцијских закона, а први је закон о пореклу имовине.

Чупић је изјавио да је био члан владиног Савета за борбу против корупције, који је 2001. године почео да ради са великим ентузијазмом.

"Предложили смо антикорупцијске законе, испитивање учешћа чланова владе у управним и надзорним одборима и довели у питање дискрециона овлашћења. Поднео сам оставку после 14 месеци, јер сам обећао да ће бити усвојена најмање два антикорупцијска закона, а није донет ниједан", рекао је Чупић.

Округли сто је организовало Удружење Давидовић Грол.