ИЗВОР: ДАНАС

АУТОР: В. ЈЕРЕМИЋ


"Премијеров брат Андреј Вучић је у 2010. години уписан у регистар привредних друштава као оснивач фирме "Асомацум".

Тек 2014. године, скоро четири године након оснивања фирме, господин Вучић је покренуо поступак за утврђивање ништавости извршеног уписа фирме "Асомацум" тврдећи да је иста основана са његовом фалсификованом личном картом. Након годину дана од започетог поступка, господин Вучић је тражио изузеће судије због одуговлачења у суђењу. Председник суда је по хитном поступку изузео судију због "одуговлачења", иако то није разлог због кога се може изузети судија. Када се има у виду да је током 2014. и 2015. године у Привредном суду у Београду примљен укупно 131 захтев за изузеће и да је усвојено свега пет захтева онда је јасно да је председник суда противзаконито донео решење да би предмет добио послушан судија. За цело време премијер је у медијима, а посланици владајуће партије су на скупштини говорили да је фирма "Асомацум" регистрована са фалсификованом личном картом господина Вучића. Кршење независности рада судија од стране извршне власти и председника суда је евидентно. Из овог случаја јасно произилази да су председници судова извршитељи онога што политичари говоре", један је од примера који се наводи у Извештају Савета за борбу против корупције о стању у правосуђу. Извештај је прошле седмице послат Владе Србије.

Између осталог у извештају се наводи да извршна и законодавна власт доноси законе по хитном поступку у коме нема јавне расправе нити расправе стручне јавности.

"Због честе промене прописа, грађани имају проблема да сазнају своја права и обавезе. Лоши законски прописи често донети за једнократну употребу (злоупотребу), утичу на немогућност успостављања уједначене судске праксе. Закони се морају доносити у редовном поступку уз мишљење стручне јавности, регулаторних тела и цивилног друштва", наводи се у извештају Савета.

Према мишљењу људи из Савета, потребно је да извршна и судска власт изврше потпуну анализу стања у правосуђу како би се јасно видела каква мрежа судова је потребна, колико нам треба судија и тужилаца према просечном приливу предмета, привредној развијености, броја становника као и према другим елементима који су битни за ефикасну доступност права и правде.

"Извршна и законодавна власт су дужне да омогуће правосуђу да независно и самостално обављају делатност из своје надлежности тако што ће престати да својим изјавама даје упуте која лица треба гонити, ко су криминалци, пљачкаши, наркодилери; да престану да процењују валидност и значај одређених доказа који су прибављени од стране полиције; да престану да крше презумпцију невиност; да обезбеде потребан пословни простор према утврђеној мрежи судова, реалан и одржив судски буџет и да у складу са Уставом обезбеде бесплатну правну помоћ", наводи се у извештају.

Савет је утврдио да је дошло до побољшања у решавању старих предмета и да су донети бројни подзаконски акти. Ипак, напомиње се да је потребно убудуће контролисати примену наведених прописа, јер је Савет уочио да у њима има пропуста.

Додатно, Савет је при ставу да је потребно ојачати одговорност судија и тужилаца кроз строгу примену свих законских и дисциплинских средстава. Такође, потребно је установити јасну процедуру јавног реаговања за Високи савет судства и Државно веће тужилаца у случајевима политичког утицаја на рад судства и јавног тужилаштва.

"Држава је дужна да изврши детаљну анализу рада Уставног суда, јер из досадашњег рада овог суда није могуће утврдити да ли је Уставни суд правосудна институција или је део извршне власти. Уставни суд није независна институција пре свега због начина избора судија, јер 10 од 15 судија бирају политичари, а само пет бира правосуђе. Утисак који оставља Уставни суд није утисак независности, већ управо зависности од извршне власти", пише у извештају.

Неке од препорука Савета које нису усвојене:

- Коначан избор чланова ВСС и ДВТ није пребачен са Народне скупштине на носиоце судијских и тужилачких функција

- Иако је број значајно умањен, још увек постоје вршиоци функција председника судова, и то са дужим трајањем него што закон дозвољава

- Надлежности правосудне управе нису пренете са Министарства на ВСС и на ДВТ, већ је, напротив, продужен законски рок за пренос надлежности

- Избор председника судова и јавних тужилаца није пренет на ВСС и ДВТ

- Плате радника у правосуђу нису повећане