ИЗВОР И АУТОР: Н1

"Држава има много лица у медијима. Она је власник, регулатор, финансијер, извор вести", рекла је у Новом дану Сњежана Миливојевић, професорка Факултета политичких наука.

"Држава је највећи финансијер на медијском тржишту. Кроз куповину комерцијалног простора за оглашавање држава годишње потроши око 210 милиона евра јавног новца, а читаво комерцијално тржиште оглашавања вреди 160 милиона евра. То значи да држава за оглашавање даје више од Кока-коле и других великих компанија", каже Миливојевић.

Савету за бробу против корупције тражене податке одбили су да доставе Телеком, Србијашуме, Електропривреда Србије, неки државни органи и агенције... Миливојевић каже да није проблем у томе што неки учесници избегавају сарадњу са Саветом, већ је проблем у систему у целини.

Она напомиње да су медији у незавидној позицији и због тога што као продавци огласног простора не преговарају директно са оглашивачима, већ са онима који препродају медијски простор.

"Све је проблем у нашим медијима. Ми се хвалимо како имамо одличан закон, а онда смо запањени његовим дометом јер сви параметри показују да слобода медија тоне. Није само ствар у законима. За 25 година агоније транзиције изградили смо хаотичан систем у којем нема баланса између различитих законских процедура. Једним законима нешто поправљамо, али се то на другој страни руши", објашњава Миливојевић.

Она се не залаже за потпуни излазак државе из медија, за које каже да су јавно добро, а као добар пример наводи Финску.

"Највећу помоћ медијима у Европи даје Финска која има највећи степен слободе штампе на свету", каже Миливојевић и додаје да та земља не даје медијима директно новац већ га улаже у услове који омогућавају њихов слободан и несметан рад.

Професорка сматра да медији у Србији више не служе да нас обавесте шта се дешава у друштву, већ да, како каже, распредају дворске партијске приче и сплеткаре.

"И све нас увлаче у вртлог у којем не можемо да разговарамо о друштву. И то је последица медијске неслободе. Стварање атмосфере да грађани не могу да се ослоне на медије", рекла је Миливојевић.

Хашки суд исцрпео стрпљење

Сњежана Миливојевић сматра да је стрпљење већине грађана исцрпљено неефикасним радом Хашког трибунала и чињеницом да после 15 година и даље разговарамо о судбини радикала.

"Србија сноси вишеструке последице због рада радикала. Неки би да се одрекну своје личне и наше заједничке прошлости тако што ће окренути главу и неиспуњавати обавезе према Хагу. Трговање око тога да ли ће бити уступака Војиславу Шешељу у време кампање, ко коме врши уступке, довело нас је довде да 2016. и даље разговармао о Шешељу и суђењу у Хагу", рекла је Миливојевић.

Према њеном мишљењу, Хашки суд је сакупио обимну и вредну документацију о конфликту на простору бивше СФРЈ. Како каже, Хаг је у Србији ингорисан, а у време када су наши грађани испоручивани постојао је консензус да је добро да свој проблем упакујемо и пошаљемо далеко да му суди међународни суд.