ИЗВОР: ЦЕНЗОЛОВКА


Савет за борбу против корупције проценио је да су од 2011. до 2014. године државне и локалне институције и предузећа потрошила најмање 840 милиона евра за услуге маркетинга, спонзорства и донација, изјавила је данас чланица тог Савета Мирослава Миленовић

Она је на округлом столу о утицају јавног новца на медије рекла да трећина тог износа одлази на услуге оглашавања, трећина на донације и спонзорства, а трећина на остале.

Према њеним речима, медијски закони из 2014. године, нису постигли оно што се очекивало.

Она је рекла да је Савет већ скретао пажњу да најављена приватизација неће моћи да реши проблем медија, већ да је у медијима пре свега проблем нетранспарентно финансирање и трошење средстава и регулатива која подстиче такав начин трошења.

“Покушали смо да укажемо како се то ради преко оглашавања, маркетинга и најразличитијих врста спонзорстава и донација и то пре свега преко симулираних јавних набавки”, рекла је она.

Новосадска “Информатика” податке даје “на кашичицу”

Она је нагласила да Савет до данас није добио одређене податке из Телекома Србија и Србијагаса, о трошковима за оглашавање и да и даље одбијају да доставе било какве информације.

“Из финансијског извештаја можемо да наслутимо да се ради у милионским износима, и то у еврима”, рекла је она.

Навела да је и да Информатика АД из Новог Сада доставља информација “на кашичицу”, али и да је и у том случају реч о милионским износима.

Влада Србије, како наводи, такође није учинила доступним сва трошења од 2011. до 2014. и до сада су пријављена 13,4 милиона динара, али како тврде у Савету, то није све.

Министарство спољних послова, навела је она, доставило је скоро све уговоре у износу од 24,8 милиона динара, али и ту је процена да се не ради о целокупним трошковима.

Миленовић је нагласила да примера има много, али да је приметно да се симулира конкурентност и транспарентност, и да се процедуре извргавају руглу.

На скупу је закључено и да се путем оглашавања и маркетинга ствара зависан однос медија од власти, из кога медији извлаче финансијску корист, а представници власти добијају сервилне медије, уцењене могућношћу да остану без средстава од оглашавања и маркетинга.

Миленовић: Шта се дешава са Тањугом?

Миленовић је оценила да јавност треба да зна шта се дешава са Новинском агенцијом Тањуг, која и даље ради иако је укинута одлуком Владе Србије, од 3. новембра прошле године.

“Држава мора да уведе ред и морамо сви да знамо шта се дешава са Тањугом”, изјавила је она агенцији Бета.

Миленовић је нагласила да има пуно питања о начину рада те агенције, на које нема одговор, али да сигурно зна да није видела нову одлуку Владе, којом би се оживело предузеће Тањуг.

“Што се тиче Тањуга, то је виртуелна стварност Србије у којој живимо. То је медиј који је угашен, коме су опредељана средства, а који и сада ради. Поставља се питање ко је извршио селекцију радника који остају да раде, одакле им новац и на који начин се троши. Има пуно питања, на које немам одговор. Али засигурно знам да нисам видела нову одлуку Владе, којом би се оживело предузеће Тањуг”, нагласила је Миленовић.

Она је оценила и да је питање о којој фирми се сада говори, односно да ли је то приватна фирма, која се налази у њиховим просторијама или нека виртуелна фирма.

“Мало знамо, а много претпостављамо да би могли да изведемо било који закључак”, рекла је Миленовић.

Влада Србије је 3. новембра прошле године, на основу Закона о јавном информисању, донела Одлуку о престанку Тањуга, с обзиром на то да новинска агенција није приватизована у два наврата. Запосленима су исплаћене отпремнине, али је агенција наставила да емитује вести.