Савет: Држава потрошила 840 милиона евра на маркетинг

10. фебруар 2016

ИЗВОР: АКТЕР

АУТОР: БЕТА

Савет за борбу против корупције проценио је да су од од 2011. до 2014. године државне и локалне институције и предузећа потрошили најмање 840 милиона евра за услуге маркетинга, спонзорства и донација, изјавила је чланица тог Савета Мирослава Миленовић.

Она је на округлом столу о утицају јавног новца на медије рекла да трећина тог износа одлази на услуге оглашавања, трећина на донације и спонзорства, а трећина на остале.

Према њеним речима, медијски закони из 2014. године, нису постигли оно што се очекивало.

Она је рекла да је Савет већ скретао пажњу да најављена приватизација неће моћи да реши проблем медија, већ да је у медијима пре свега проблем нестранспарентно финансирање и трошење средстава и регулатива која подстиче такав начин трошења.

"Покушали смо да укажемо како се то ради преко оглашавања, маркетинга и наразличитијих врста спонзорстава и донација и то пре свега преко симулираних јавних набавки", рекла је она.

Она је нагласила да Савет до данас није добио одређене податке из Телекома Србија и Србијагаса, о трошковима за оглашавање и да и даље одбијају да доставе било какве информације.

"Из финансијског извештаја можемо да наслутимо да се ради у милионским износима, и то у еврима", рекла је она.

Навела да је и да Информатика АД из Новог Сада , доставља информација "на кашичицу", али и да је и у том случају реч о милионским износима.

Влада Србије, како наводи, такође није учинила доступним сва трошења од 2011. до 2014. и до сада су пријављена 13,4 милиона динара, али како тврде у Савету, то није све.

Министарство спољних послова, навела је она, доставило је скоро све уговоре у износу од 24,8 милиона динара, али и ту је процена да се не ради о целокупним трошковима.

Миленовић је нагласила да примера има много, али да је приметно да се симулира конкурентност и транспаренност, и да се процедуре извргавају руглу.

На скупу је закључено и да се путем оглашавања и маркетинга ствара зависан однос медија од власти, из кога медији извлаче финансијску корист, а представници власти добијају сервилне медије, уцењене могућношћу да остану без средстава од оглашавања и маркетинга.