Држава највећи финансијер медија

10. фебруар 2016

ИЗВОР: ДАНАС

АУТОР: ФОНЕТ



Држава је највећи финансијер медија у Србији, пошто је од 2011. до 2014.

потрошила 840 милиона евра за оглашавање, маркетинг, донације и спонзорисање у медијима, речено је данас на Округлом столу "Утицај јавног новца на медије", уз оцену да се јавни новац троши за стварање позитивне слике о раду државе и јавних предузећа.

Професорка Факултета политичких наука у Београду Сњежана Миливојевић је изјавила да тржиште учествује у оглашавању српских медија са око 160 милиона евра годишње, а држава сачак више од 200 милиона евра.Хаос у медијском свету Србије опстаје упркос два таласа реформи, економске кризе и технолошког напретка,константовала је Миливојевић.Према њеним речима, када се у Србији држава повуче из власништва у медијима, то не значи да се повукла из утицаја на медије и да ће медији убудуће бити слободни и аутономни.У свим развијеним демократским државама постоји велика улога јавног новца у финансирању медија, али снажан систем контроле онемогућава да држава контролише садржај медијских информација, оценила је Миливојевић.Потпредседник владиног Савета за борбу против корупције Мирослав Милићевић је оценио да је таблоидизација медија у Србији довела до промене система вредности, у којем кључни актери постају старлете и криминалци.Мирослава Миленовић из Савета за борбу против корупције је навела да се ситуација у медијима погоршала.Према речима Миленовић, од 840 милиона евра које је за протекле четири године држава уложила у медије, једна трећина је инвестирана у оглашавање, друга у донације и спонзорства, а трећа у "остале активности".Јованка Матић из Института друштвених наука је оценила да је финансирање медија у Србији "најтежа тајна", везана за бројне сложене актере.Законска регулатива финансирања медија у Србији готово да не постоји. Као што се не поштују ни европски стандарди везани за државно равноправно третирање свих медија,константовала је Матић.Према њеним речима, у Србији постоји разграната мрежа токова јавног новца коју нико не контролише, па се та средства троше неконтрилисано.