Најновији извештај Савета за борбу против корупције показује да оглашавање и маркетинг могу бити значајни канали којима држава врши снажан утицај на уређивачку политику медија.

У оквиру панела о различитим начинима финансијског утицаја државних институција на медије у Србији учесници, међу којима су били Мирослав Милићевић и Мирослава Миленовић, чланови Савета за борбу против корупције, Сњежана Миливојевић, професорка Факултета политичких наука, Јованка Матић са Института друштвених наука и Саша Гајин из Центра за унапређење правних студија, сагласили су се да се, путем оглашавања и маркетинга, ствара зависан однос медија од власти, из кога медији извлаче финансијску корист, а представници власти добијају послушне медије, уцењене могућношћу да остану без средстава од оглашавања и маркетинга. 

На тај начин, како су рекли, ствара се веза у којој власт контролише медије, а не медији власт, и долази до појаве цензуре и аутоцензуре.

Модератор овог округлог стола Светлана Лукић истакла је да многе домаће, али и међународне институције и њихови извештаји показују да је стање у српским медијима драстично погоршано.

"Стиче се утисак да медији не ваљају никоме, осим председнику Владе, мада је и он огорчен, додуше због других ствари. Научио је политички коректан говор на многе теме, једино када говори о медијима подсећа на своју младост, односно на време када је био министар информисања. Сведоци смо да у последњих годину и по дана од стране премијера и министара долазе многе тешке оптужбе на рачун рада новинара, али је опште позната ствар да је актуелна власт механизме контроле медија наследила од претходних власти, уз додатак појачаног степена аутоцензуре, као последице директног навођења имена и презимена појединих новинара и коришћењем атрибута "нарушивача стабилности земље и личне безбедности председника Владе" за све оне који се критички поставе према премијеру", навела је Лукићева.

Са њом је сагласна и чланица Савета за борбу против корупције Мирослава Миленовић која је додала да Извештај поменутог Савета, на узорку од један одсто од целокупног јавног сектора, показује да је у протекле четири године на услуге маркетинга и оглашавања у медијима потрошено минимум 60,9 милиона евра.

"Телеком и Србијагас, иако су кажњени од стране Повереника, и даље тврдоглаво одбијају да доставе финансијске извештаје. Ни Влада Републике Србије до дан-данас за период од 2011. до 2014. године нам није учинила доступним сва своја трошења", истакла је Миленовићева.