Мирослава Миленовић

“Телеком и Србијагас кажњени су од стране повереника са по 180.000 динара, међутим и даље тврдоглаво одбијају да доставе било какве информације. Из доступних информација, из финансијских извештаја и са сајта Агенције за привредне регистре може да се само наслути да се ради о милионским износима и то у еврима, не у динарима”, каже Миленовић.

Навела да је и да Информатика АД из Новог Сада, доставља информација на кашичицу, али и да је и у том случају реч о милионским износима. Савет је у извештајунавео низ примера, из којих се види како се симулира конкурентност и транспаренност, а процедуре, подвлачи Мирослава Миленовић, извргавају руглу.

Путем оглашавања и маркетинга ствара се зависан однос медија од власти, из кога медији извлаче финансијску корист, а представници власти добијају сервилне медије, уцењене могућношћу да остану без средстава од оглашавања и маркетинга. Доделом донација или спонзорства умањује се или у потпуности елиминише могућност критичког извештавања.

“Да ли са финансијским утицајем може да иде утицај који утиче на рад медија - наше је мишљење да свакако може и да је код нас јако изражен и ми мислимо да на овај начин долази до личне промоције, партијске промоције, долази до приказивања стварности на један начин који не одговара увек реалности”, наводи председник Савета Мирослав Милићевић.         

У Закону о оглашавању, указује Саша Гајин из Центра за унапређивање правних студија, више нема одредби које ограничавају могућност органима јавних власти да се оглашавају.

Саша Гајин

“Те одредбе су измештене из закона и ми практично сада не знамо под којим условима у којим случајевима који орган јавне власти може да се оглашава, при чему су у тај орган јавне власти смештени и они које зовемо јавне установе и предузећа”, каже Гајин.

Савет за борбу против корупције, кажу његови представници, већ је указивао да најављена приватизација неће моћи да реши проблем медија, већ да је у медијима пре свега проблем нестранспарентно финансирање и трошење средстава и регулатива која подстиче такав начин трошења.

Финансирање медија најнетранспарентнији је аспекат медијског система и једна од најчуванијих тајни, оцењује научна сарадница у Институту друштвених наукаЈованка Матић.

“Та црна кутија медијског финансирања је веома сложена, има много преграда и у њој обитава јако велики број актера у врло разноврсним, симбиотским и паразитским међусобним односима. У нашем економском систему то да ли ћете добити некакав рекламни уговор или нећете може да се изједначи са дилемом опстати или потонути. И овај канал се веома лако користи за политички притисак на медије. Са становништва јавног интереса, најпроблематичније је то да се јавни новац троши на стварање позитивне слике о раду државних органа и јавних предузећа, у крајњем случају политичких структура које иза њих стоје”, указује Јовнака Матић.

Хибрид - тако професорка факултета политичких наука Сњежана Миливојевићописује медијски систем у Србији, који опстаје и након двадесет пет година покушаја да се уведе ред у хаос.

Сњежана Миливојевић

“Зашто ти покушају не успевају, упркос два таласа политичких и законских реформи, упркос економској кризи која је потресла светске медије и долази и до нас, преко великих оглашивача, кроз међународне контакте итд. Упркос дигитализацији, и технолошком процесу - наш хаос опстаје. Онда схватите да је велики отпор променама, и да је он смештен негде где моћ омогућава да та воља опстане”, каже Сњежана Миливојевић.

Извештај Савета значајан је зато што таксативно илуструје пословне односе између јавних предузећа, министарстава, маркетиншких агенција, до самих медија, рекла је уредница Пешчаника, организатора округлог стола, Светлана Лукић.

“Када имате у виду извештај који се односи на власничку структуру медија, а ни КГБ ни ЦИА не могу да сазнају ко је власник, рецимо Политике за почетак, и додате налазе из овог извештаја, онда то више није крими прича која има једног убицу, него је то ‘Убиство у Оријент експресу’. Дакле, то су и политичке елите, и маркетиншке агенције, и корумпирани уредници и новинари, то су и регулаторна тела која се не баве својим послом. Новинари или медији испадају жртве, међутим, потенцирам да су највеће жртве грађани који сада рецимо треба да се одреде на следећим изборима. На основу чега, на основу којих информација, на основу којих медија?”, каже Светлана Лукић.  

Савет за борбу против корупције најавио је рад на четвртом извештају, којим ће покушати да сагледа ефекте медијских закона из 2014., а бавиће се и приватизацијом медија у прошлој години.