Ипак, на округлом столу посвећеном утицају јавног новца на медије, није се много расправљало о начину трошења тих пара, већ о томе ко коме припада и ко је требало да добије више.

Да постоји истина, лаж и статистика потврдило је тумачење уредника Информера Драгана Вучићевића о томе колико се пара из 124 државне институције слило у који медиј. На пример, чињеница да је недељник Време финансиран са око 34 милиона динара, док јеИнформер добио свега 17 милиона, а Пинк 37 каже, сама говори коме држава даје највише. "Управо сте ви овим извештајем драга господо, и хвала вам на томе, доказали да држава даје највише јавних пара, како ви кажете, онима који је највише нападају", рекао је Вучићевић.

Чланица Савета Мирослава Миленовић рекла је, с друге стране, да ту нема јавих предузећа, маркетиншких агенција, нити посредника. "Можемо само да говоримо да се ту ради о минималном новцу који је дошао директно", навела је Миленовић. Она је рекла да је Савет за борбу против корупције проценио је да су од од 2011. до 2014. године државне и локалне институције и предузећа потрошили најмање 840 милиона евра за услуге маркетинга.

Миленовић је додала да трећина тог износа одлази на услуге оглашавања, трећина на донације и спонзорства, а трећина на остале. Према њеним речима, медијски закони из 2014. године, нису постигли оно што се очекивало. Она је рекла да је Савет већ скретао пажњу да најављена приватизација неће моћи да реши проблем медија, већ да је у медијима пре свега проблем нестранспарентно финансирање и трошење средстава и регулатива која подстиче такав начин трошења.

"Покушали смо да укажемо како се то ради преко оглашавања, маркетинга и наразличитијих врста спонзорстава и донација и то пре свега преко симулираних јавних набавки", рекла је она и нагласила да Савет до данас није добио одређене податке изТелекома Србија и Србијагаса, о трошковима за оглашавање и да и даље одбијају да доставе било какве информације. "Из финансијског извештаја можемо да наслутимо да се ради у милионским износима, и то у еврима", рекла је она.

Професорка Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић је изјавила да тржиште учествује у оглашавању српских медија са око 160 милиона евра годишње, а држава сачак више од 200 милиона евра. - Хаос у медијском свету Србије опстаје упркос два таласа реформи, економске кризе и технолошког напретка - константовала је Миливојевић. Према њеним речима, када се у Србији држава повуче из власништва у медијима, то не значи да се повукла из утицаја на медије и да ће медији убудуће бити слободни и аутономни.

Јованка Матић из Института друштвених наука је оценила да је финансирање медија у Србији "најтежа тајна", везана за бројне сложене актере. - Законска регулатива финансирања медија у Србији готово да не постоји. Као што се не поштују ни европски стандарди везани за државно равноправно третирање свих медија - константовала је Матић. Према њеним речима, у Србији постоји разграната мрежа токова јавног новца коју нико не контролише, па се та средства троше неконтрилисано.

Окупљени су се осврнули и на пројектно финансирање медија попут оног у Нишу где су медији у власништву једне породице освојили 85 одсто новца опрдељеног за медијске пројекте, као и на то да су поједине телевизије добиле два и по пута више пара на рачун пројектног финансирања од износа по којој су продате у приватизацији.