У захтеву, који је потписао потпредседник Савета за борбу против корупције професор Мирослав Милићевић, истиче се да је то антикорупцијско тело озбиљно радило на корупцији у поступцима приватизације и утврдило да је приватизоване многе фирме које су биле уписане као носиоци права коришћења грађевинског земљишта чији је власник била држава. Савет је утврдио да ни у једном предмету продаје предузећа није процењено право коришћења као елеменат својине, нити је процењена својина коју субјекат приватизације није ни имао. Према томе, закључује, у поступку приватизације није отуђено право коришћења, које није ни могло бити отуђено без одлуке државе која је располагала њиме.

Крајем децембра 2009. године донет је Закон о планирању и изградњи, који је увео институт конверзције права коришћења у право својине без накнаде у корист купаца приватизованих субјеката. Савет за борбу против корупције је од Уставног суда Србије тражио да оцени уставност члана 103 Закона о планирању и изградњи. Уставни суд је тада изрекао да приватизације не подразумева продају земљишта фирме, без обзира на обим, врсту и титулара права на земљишту, већ промену власништва над друштвеним, односно државним капиталом у предузећу.

Савет за борбу против корупције овога пута указује на два члана Закона о конверзији, тврдећи да су они спорни. Наиме, чланом 6 тог закона предвиђено је да се право коришћења грађевинског земљишта претвори у право својине без накнаде, уколико је реч о имовини која је купљена у поступку јавног оглашавања по тржишним условима.

Савет сматра да је такав начин стицањ јавне својине без накнаде противуставан јер купци приватизованих субјеката на име цене власништва нису уплаћивали ништа ни током поступка приватизације. Подсећа на то да су предузећа у приватизацији продавана с циљем да купац настави делатност и имовину користи у ту сврху. Земља на којој је фирма коју су купили није била тржишно вреднована па самим тим није урачуната у купопродајну цену. Јер, напомиње Савет, да је обрачунавана и противвредност земљишта на којем су друштвене фирме имале право коришћења, цена би била знатно виша.

Не може никакав попуст

Садашње законско решење ставља власнике приватизованих предузећа у повољнији положај у односу на остале грађане или фирме у Србији, чиме се повређује уставно начелно забране дискриминације. Савет упозорава на то да члан 13 Закона о конверзији омогућава подносиоцу захтева за конверзију – а то ће свакако бити и они који су купили државна или друштвена предузећа – попуст од 30 одсто у односу на утврђени износ накнаде, уколико је исплати ођеданпут. То формално значи да се пун износ тржишне вредности, давањем дисконта од 30 одсто, знатно умањује и нарушава уставни императив који дозвољава отуђење искључиво уз тржишну накнаду.