Луксузна вила на елитној локацији у Београду - мање од 15.000 евра. Два стана од преко 50 квадрата у ширем центру града - мање од 2.500 хиљаде евра.

Тако, како стоји у извештају Савета за борбу против корупције, вредност ових некретнина процењује Дипос. До тих вила и станова, наводи даље Савет, не може доћи било ко.

“Дипос није јавно оглашавао чак ни списак некретнина које су слободне за закуп, али, ипак, у свим дописима Републичкој дирекцији за имовину (чију је сагласност добијао), стоји да су се закупци обратили Дипосу са молбом да им се да у закуп одређена непокретност”, пише у извештају Савета.

“Поставља се питање ко је те људе обавестио. И шта је тај који их је обавестио добио заузврат”, указује члан Савета за борбу против корупције Душан Слијепчевић.

А мимо закона обавештени су, како је утврдио Савет, директори јавних предузећа, високопозиционирани службеници МУП-а и БИА, адвокати, фудбалери, естрадне личности, те људи пословно и интересно везани за одређене политичке партије, како бивших тако и садашње власти.

У Дипосу, пак, тврде да нико није био повлашћен, да цене некретнина нису биле испод тржишне, и да су сви заинтересовани, како то каже директор Ðоко Кривокапић, “долазили на писарницу или су се обраћали мејлом, и онда смо им дали некретнине на располагање”.

“Ја очигледно нисам довољно спретна и не бих се сетила да такве информације тражим на писарници. Мене лично таква констатација вређа”, каже чланица СаветаМирослава Миленовић.

“Чак и ако узмемо да је та информација била свима доступна, јако би ме интересовало где је то свима било доступно? Објавите у новинама да се писарница налази ту и ту, да имате 179 станова и не знам колико вила и кажете свима који живе код газдарице и тешком муком сваког месеца одвајају за закуп - изволите дођите и поднесите захтев. Ми сви јесмо по уставу једнаки, али нажалост, живимо у земљи где политичка елита кроји послушнике”, наводи Мирослава Миленовић.

Тако су међу привилегованим грађанима који су незаконито добили на коришћење државне виле и станове, како стоји на списку који је објавио Савет, поред осталих, и адвокатица Невена Веселиновић, супруга високог функционера Српске напредне странке Горана Веселиновића, те директор ЈП „Електромреже Србије“ Никола Петровић, јавности познат из афере прислушкивања војвођанског премијера Бојана Пајтића, кога је Влада именовала и за шефа Радне групе за контролу јавних предузећа. Уз држављанство које му је доделила актуелна влада,Јусуф Дахлан, саветник шеика Абу дабија Мухамеда бин Заједа, добио је и смештај.

“У протеклих неколико година, Београд нема мањак јединица за изнајмљивање. Имате најлуксузније и најмодерније приватне зграде и станове на најбољим локацијама. И ако имате толику понуду, зашто се људи опредељују за оне јединице које има Дипос? Који би то били разлози да узмете нешто што је старо, што можда није реновирано, а исту такву квадратуру можете наћи новоизграђену и комплетно опремљену”, пита потпредседник Савета за борбу против корупцијеМирослав Милићевић.

У државним вилама су, како наводи Савет, и “Баам траде“ Милорада Вучелића, некадашњег високог функционера СПС-а, адвокат Зденко Томановић, као и породица Карић, која је у две виле сместила основну школу и гимназију „Креативно перо“. “Скромније”, у становима у центру Београда, може се наћи још имена из прошлости попут једног од чланова ратне владе Републике СрпскеАлексе Бухе и директора Бироа РС-а у Београду Данила Дурсуна.

Уз то што су виле и станове добили по багателним ценама, многи закупци нису плаћали ни толико. И тако годинама. Док су медији писали да дуг закупаца према Дипосу износи око пола милиона евра, Савет закључује да су дуговања знатно већа. Као пример, наводи се податак да је почетком 2014. године за потребе израда личних карата предузећа, Дипос доставио Министарству привреде податак да му клијенти дугују готово седам милиона евра.

“Ако сте бахати, осиони, ако иза вас стоје моћни људи, ви можете једно време да не плаћате, али то није ваша ствар. То је ствар онога ко је дужан да вам наплати сваки месец, или да поднесе сву документацију суду. Ако не поднесе ништа, већ ћути три године, зашто бисте се ви око тога много секирали”, наводи Милићевић.

Један од највећих дужника, који се налази на списку је “Омни стоцк”, чији је власник Веселин Сјеклоћа, бивши саветник министра Велимира Илића. Међу закупцима су и Европска експертска група, која је годинама вршила малверзације са наводним кандидовањем пројеката код Европске комисије, због чега су и покренути кривични поступци. Пословни простор изнајмљује и фирма “Партизан тецх” у власништву Слободана Тешића, “бизнисмена” који је сумњичен за трговину оружјем. Ту су и хирургМилан Цолић, стриц Новака Ðоковића, Горан Ðоковић, те људи са естраде попут Мериме Његомир и Жељка Шашића.

На списку Савета, међу онима који користе пословне просторе, и то без уговора о закупу, су и Демократска странка и Г17 плус.

Већ 25 година уназад, државни фонд се круни, а мењају се само механизми иљуди пружају и примају услуге. Током Милошевићеве владавине, према извештају Савета, велики број непокретности је на незаконит начин отуђен из јавне својине. Људи блиски власти имали су привилегију да откупљују виле и станове по смешно ниским ценама.

“Мењана је намена појединих објеката да би се изашло из пословног или било ког другог фонда. Претварало се у стамбени простор, а онда се он дао у закуп и врло брзо, после месец, два, тај стан се откупљивао за безначајну багателу”, наводи члан Савета Душан Слијепчевић.

Сликовит пример који наводи Савет је случај Милошевићевог министра иностраних послова Живадина Јовановића, који је од стана који је добио у закуп, стекао вилу и још зарадио на име разлике у вредности. У извештају је и министар полиције у влади Војислава Коштунице Драган Јочић, који је вилу у Дипломатској колонији заменио са два стана.

“Ако гледамо шта се догађало од деведесетих година па до 2005., нико није одговарао, никоме ништа није одузето. Према томе, ствар се није битно променила. Променили су се станари. У време санкција и ратних сукоба, једна друга елита се о много чему питала. Данас долази елита коју мислим да прилично потцењујемо, а то је та економска елита. Она траје много дуже него што ми мислимо и јача своју позицију. У таквој ситуацији, механизми могу да имају привид регуларности, али они то нису. И суштина је у томе да ми морамо једном прекинути са свим тим и рећи – ово је имовина грађана, са њом се не може на овај начин располагати”, каже потпредседник Савета Мирослав Милићевић.

Чланови Савета, са којима смо разговарали после снимања емисије Пешчаника која се бави овом темом, наводе и да нема конзистентних података о томе ко је заправо у управним и надзорним одборима Дипоса.

“Оно што је интересантно је то да су у Управном одбору, на пример од 2004. до 2009., седела два представника Владе Србије, два представника Беобанке, два представника Дирекције за управљање имовином и један представник Дипоса. У одговорима на питања како се газдовало имовином, можемо вући паралелу пре свега са блискошћу са одређеним политичким партијама и из претходног режима, а исто тако и са онима који су од 2000. били на власти”, наводи Мирослава Миленовић.

Савет је констатовао да Влада Србије подједнако сноси одоговорност јер је “неадекватним сагледавањем стања у Дипосу пристајала на недомаћинско пословање”.

Ово тело упутило је на Немањину 11 десет препорука, међу којима је и предлог за ликвидацију Дипоса, те пренос његових послова на Републичку дирекцију за имовину. Истовремено, препоручено је покретање поступка против одговорних у Дирекцији и Дипосу, те да се ова прва обавеже да покрене судске поступке за раскиде уговора о закупу.

Реакције за сада нема, а ако је судити по досадашњем односу Владе према раду Савета и њиховим извештајима, нема много основа за оптимизам.

“Уколико изостане реакција и на овај извештај, то ће само бити још један у многим поступцима који стављају знак питања на жељу ове владе да се избори са корупцијом”, каже Мирослава Миленовић.

Потпредседник Савета указује на Тужилаштво, које је требало да реагује већ у дану када је извештај објављен.

“А Тужилаштво је комплетно незаинтересовано за овакве извештаје. Када гледате све ове примере корупције код нас, ја се често питам да ли се икада ти људи запитају - докле може у једној сиромашној земљи неко да буде у тако бенефицираном положају, а да то питање нико не покрене. Да ли је то неодговорност, осионост или је то један осећај екстремне моћи када мислите да вам нико никада ништа неће моћи”, пита Мирослав Милићевић.

Држава не зна тачан број некретнина којима располаже јер се, како наводи Савет, не поклапају подаци Државне ревизорске институције и Републичке дирекције за имовину. Зато Савет позива Владу да грађанима предочи шта је остало од онога што им припада.