Извештај Савета за борбу против корупције о пословању Друштва за изнајмљивање некретнина (ДИПОС), објављен јуче, потврдио је оно о чему је „Политика” писала у серији текстова. Државне виле и станове деценијама су закупљивали појединци блиски власти, мимо важећих законских прописа, по „багателним” ценама, по којима су често и откупљиване.

 ДИПОС тренутно располаже са 159 вила, 201 станом, 33 пословна простора, 27 гаража, седам осталих јединица непокретности и 96 јединица грађевинског земљишта, подаци су извештаја Савета за борбу против корупције. Ипак, Савет упозорава да држава не зна тачан број некретнина са којима располаже, јер се не поклапају подаци Државне ревизорске институције и Републичке дирекције за имовину, па је неопходан хитан попис имовине. Овај извештај прослеђен је Влади Србије, а међу препорукама је наведено да би требало размотрити евентуално укидање ДИПОС-а.

Један од закључака у извештају је да је кирија за државне некретнине веома често била ствар договора, а не јавног надметања, као што је прописано.

 „ДИПОС није оглашавао чак ни списак некретнина које су слободне за закуп. Закупци су им се обраћали са молбом да им се уступи одређена непокретност. Поставља се питање како су они сазнали да је баш та непокретност слободна, осим ако су оне додељиване привилегованим појединцима по претходном договору”, наводи се у извештају.

Такође, супротно важећим правилима, ДИПОС је уписан као власник четири непокретности.

Иако су медији извештавали да дуг закупаца према ДИПОС-у износи око пола милиона евра, Савет је закључио да су дуговања знатно већа. „Четири закупца 11. јуна 2014. године заједно су дуговала ДИПОС-у 230.705 долара и 528.453 евра, а ДРИ је утврдио да само једна фирма дугује ДИПОС-у 334.041 евро и око два милиона динара”, стоји у извештају Савета за борбу против корупције.

У овом документу су откривена звучна имена појединих закупаца. О готово свима „Политика” је већ писала у неколико наврата. Чак и након што су наше новинарке добиле претећу телефонску поруку од непознатог мушкарца, после објављивања текста „Од једне уградње силикона плате кирију за шест месеци”.

У извештају Савета потврђено је да су међу ДИПОС-овим закупцима адвокат Невена Веселиновић, супруга Горана Веселиновића, високог функционера СНС-а, Никола Петровић, директор Електромреже Србије, Мухамед Јусуф Дахлан (саветник шеика Мухамеда бин Заједа), хирург Милан Цолић, „Баам траде“, Милорада Вучелића, предузеће „Блоцк & Ролл“, али и „Омни стоцк“, чији је директор и власник Веселин Сјеклоћа (бивши саветник министра Велимира Илића).

Савет је потврдио још једну тезу на коју је „Политика” указивала – током Милошевићеве владавине велики број непокретности отуђен је из јавне својине на незаконит начин. О томе је својевремено говорио тадашњи председник Комисије Савезне владе за стамбена питања Зоран Живковић, истакавши да је из ДИПОС-а, од 1996. до 2000. године, изузето 259 станова и вила, вредних око 60 милиона евра.

Појединци блиски власти имали су и привилегију да откупљују виле по смешно ниским ценама. Оне су изузимане из фонда и даване у закуп као станови, јер су се само станови могли откупити. Виле су мењане чак и за станове у изградњи.

„Један од очигледних примера злоупотреба је случај Живадина Јовановића, бившег министра за иностране послове. Јовановић је добио у закуп стан, а заправо вилу у Улици Саве Грујића 24”, стоји у извештају Савета.

Такође, закључено је да је ДИПОС, супротно закону, именовао чланове у „фиктивне органе управљања” који су за свој рад добијали надокнаду, а нису били пријављени Агенцији за привредне регистре.

Истовремено Савет констатује да је „неадекватним сагледавањем стања у овом предузећу влада пристајала на недомаћинско пословање и подједнако сноси одговорност за садашње стање”.

-----------------------------------------------------------------

ДИПОС и даље крије списак закупаца

Две недеље након што је стигло решење повереника за информације од јавног значаја којим се налаже Друштву за изнајмљивање некретнина да достави списак својих „подстанара”, ДИПОС и даље ћути.

Списак закупаца и даље није прослеђен нашој редакцији, али ни поверенику за информације од јавног значаја, иако је законски рок од пет дана одавно истекао. У неколико наврата неуспешно смо покушали да контактирамо Ђока Кривокапића, директора овог предузећа.

У канцеларији повереника објашњавају да ће ДИПОС-у упутити закључак о дозволи извршењу решења којим ће им још једном наложити да у року од два дана доставе „Политици” списак закупаца. Уколико и даље буду ћутали биће новчано кажњени. Прва казна износи 20.000 динара, а друга 180.000 динара.

 – Уколико не буду поступили по закључку ми не можемо више ништа да учинимо већ о поступку обавештавамо Владу Србије и прилажемо јој комплетна документа – објашњавају у канцеларији повереника.

-----------------------------------------------------------------

Савет одбио да проследи „Политици” имена ДИПОС-ових клијената

Иако су представници Савета за борбу против корупције оштро критиковали избегавање ДИПОС-а да објави имена закупаца, они су се према „Политици” понели на исти начин – одбили су да нам проследе овај документ. Због ћутања Савета, пожалили смо се поверенику за информације од јавног значаја. Наша жалба је одбачена будући да ова државна установа спада у владине службе против којих је жалба „недопуштена”.

-----------------------------------------------------------------

За кога војска сређује вилу на Сењаку

Војни синдикат Србије упутио је јуче отворено писмо у којем тврди да министар Братислав Гашић користи једну од ДИПОС-ових вила на Сењаку. Војни синдикат затражио је од Министарства одбране да објави колико је коштао овај „аранжман”, да ли је вила купљена или закупљена и зашто је вилу реновирало ЈКП Крушевац.

У одговору Управе за односе са јавношћу Министарства одбране достављеном „Политици”, ови наводи су оцењени као „тенденциозне неистине”.

– Објекат у Улици Милована Глишића не користи се и не реновира за потребе министра одбране, већ за потребе смештаја страних делегација које бораве у посети Министарству одбране и Војсци Србије. Министар Гашић живи у војном објекту у Улици Јеврема Грујића, као и већина претходних министара одбране. Пре усељења, овај објекат опремио је личном донацијом Министарству одбране и Војсци Србије у износу већем од милион динара. Шира јавност и војни синдикати су добро упознати са његовим личним хуманитарним акцијама, као и са чињеницом да му плата износи 89.180,45 динара – наведено је између осталог у одговору, уз напомену да је објекат у Улици Милована Глишића 3 на Сењаку од агенције ДИПОС изнајмљен за месечну надокнаду од око 70.000 динара.

– Објекат је реновирала Гарда Војске Србије, а Министарство одбране је издвојило 3.381.000 динара за куповину опреме и намештаја на тендеру. Такође, уређивање зелених површина око објекта реализовано је у виду набавке мање од 400.000 динара, а извело га је ЈКП из Крушевца, које је изабрано као најповољнији извођач радова – каже се у одговору Управе за односе са јавношћу, уз напомену да је Војни синдикат Србије један од укупно 11 војних синдиката, и то онај „који је од министра одбране тражио луксузне аутомобиле, просторије, телефоне и секретарицу”.