Државне виле, према подацима из Извештаја, изнајмљују и Божин Николић, амбасадор Србије у Мозамбику. Према подацима Савета, у луксузним становима живе и певач Жељко Шашић, као и његове колегинице Мерима Његомир и Александра Ковач. На списку је и Ибро Ваит, бивши посланик Социјалистичке партије Србије.
Међу закупцима је и "Омни сток", фирма чији је власник и директор Веселин Сјеклоћа, бивши саветник министра Велимира Илића. На списку је и "Бам трејд", власник недељника "Печат".
У Савету тврде да је и Демократска странка користила простор у Генерала Саве Грујића и то без уговора о закупу, исто као и Г17 плус, који је "запосео" просторије на Тргу Републике.
Како сматрају у Савету, "Дипос" је само привилегованим појединцима омогућавао да изнајме станове, виле и гараже, јер није јавно оглашавао чак ни списак некретнина које су слободне за закуп.
- И поред тога што закон јасно каже да се ствари у јавној својини могу дати у закуп полазећи од тржишне висине закупнине, и то у поступку јавног надметања односно прикупљањем писмених понуда, "Дипос" није поштовао законске одредбе, јер је обављана искључиво непосредна погодба са клијентима - пише у Извештају о давању у закуп непокретности у јавној својини.

У Извештају Савета за борбу против корупције, наводи се и да је велики број станова и вила у периоду Милошевићеве владавине продат под сумњивим околностима. Својевремено је и тадашњи председник Комисије Савезне владе за стамбена питања Зоран Живковић изјавио да је из фонда "Дипоса" од 1996. до 2000. године изузето 259 станова и вила, односно 32.000 квадратних метара, чија је вредност око 60 милиона евра.
- "Дипос" нам је доставио документацију, која је у већини случајева непотпуна - кажу из Савета за борбу против корупције. - Ипак, закључак је да су функционери добијали станове у закуп које су присвајали или које су мењали за виле. Некретнине намењене за отуђење су изузимане из фонда "Дипоса" и даване у закуп као станови, јер је откуп био могућ само за станове. Рачунала се само корисна стамбена површина, а подруми, тавани и дворишта нису узимани у обзир.
Један од очигледних примера такве злоупотребе, истичу у Савету, је и случај Живадина Јовановића, бившег министра за иностране послове. Он је добио у закуп стан, односно вилу, крајем априла 1998. Већ у јуну му Дипломатско стамбено предузеће доставља понуду за откуп гараже, али не и виле. Министарство финансија је одобрило предузећу ДД "Новограп" из Новог Сада да замени вилу на другом месту за ону коју је користио Јовановић, иако није њен власник. Тако је Јовановић за четири месеца стекао вилу и 610.000 тадашњих динара на име "разлике у вредности некретнине"!
Извештај о пословању "Дипоса" је прослеђен Републичком јавном тужилаштву - кажу у Савету.

- ТАЧНО је да сам закупац стана који се помиње и ту нема ништа спорно - каже за "Новости" Никола Петровић, директор "Електромреже Србије".
- Плаћам месечну кирију од 1.600 евра и поседујем све признанице и сву потребну документацију.
На списку пише и да је Петровићев први комшија Александар Обрадовић. Директор "Електропривреде Србије", међутим, за "Новости", каже да је реч о његовом имењаку и да никад није био закупац виле од "Дипоса". Затражио је од Савета да разјасни о ком Обрадовићу је реч.