Извор: Дневник

Аутор: Љ. Малешевић

Грађани Србије много очекују од најављеног закона о пореклу имовине јер се надају да би држава најзад могла стати на пут онима који лично много имају, а на то не плаћају порез, нити на прави начин доказују како су све то стекли.

При том, грађанима је сасвим свеједно да ли је реч о богатом бизнисмену, политичару, естрадној личности, криминалцу... Но, ваља подсетити на то да и без тог законског акта, на који се чека већ деценију и по, држава може „делати” и утврдити колику ко имовину има и на шта плаћа или не плаћа порез и натерати га да то учини.

Наиме, Савет за борбу против корупције је пре два месеца упозорио Владу Србије на то да под хитно предузме законом превиђене мере за одузимање имовинске користи од приватизације у протекле две деценије, захтевајући да се примени члан 92 Кривичног законика. У том члану, који се односи на услове и начин одузимања имовинске користи, наведено је да ће се од учиниоца одузети новац, предмети од вредности и свака друга имовинска корист који су прибављени кривичним делом, а ако одузимање није могуће, починилац ће бити обавезан да преда у замену другу имовинску корист која одговара вредности имовине прибављене извршењем кривичног дела или проистекле из кривичног дела или плати новчани износ који одговара прибављеној имовинској користи.

У истом члану наведено је да ће се имовинска корист прибављена кривичним делом одузети и од правног или физичког лица на која је пренета без накнаде или уз накнаду која очигледно не одговара стварној вредности. На крају, истакнуто је и да ће се одузети имовина ако је кривичним делом прибављена имовинска корист за неког другог.

Чланица Савета за борбу против корупције Мирослава Миленовић, која је и једини форензички рачуновођа у Србији, објаснила је за „Дневник” да се лако може утврдити шта је било у блиској прошлости, додајући да је то за финансијске форензичаре посао најнижег степена компликованости.

– Финансијски форензичар је ускоспецијализовањо занимање које обједињује знање из рачуноводства, ревизије, финансија, истражних техника, као и познавање позитивних законских прописа – рекла је Мирослава Миленовић.

– Финансијски форензичар у Тужилаштву помаже и има способност да иденфикује све криминалне радње с финансијског аспекта уз минимум информација. У нашем закону тренутно се под појмом финансијска истрага посматра врло узак појам – проналажење имовине за оне за које се претпоставља да су починили неко кривично дело. Но, финансијске истраге треба посматрати шире, онако како се то чини у целом свету, а то су истраге сваког финансијског криминала.

Да би се могло утврдити порекло имовине, сматра она, осим политичке вољем, која је пресудна, држава мора имати обучене тужиоце, који морају имати одговарајући тим. Под тимом подразумева добро обучене полицијске инспекторе, затим оне који раде у другим државним институцијама, као што су Пореска управа, НБС, царина, Управа за спречавање прања новца, Агенција за приватизацију, Агенција за борбу против корупције...

– Само ако постоји такав тим који прати савремене токове, како у прању новца, тако и у манипулацијама финанијским извештајима, може се утврдити одакле неком новац и имовина и да ли постоји раскорак између онога што пријављује и онога што скрива. Поврх тога, том тиму треба обезбедити самосталност у раду, односно да оно што утврде, било да је реч о политичарима, било привредницима или преступницима, буде и процесуирано, а не закопано у фиокама и предмет политичких нагодби и рекета – закључила је Мирослава Миленовић.

Да се прецизира шта се узима

Без закона о пореклу имовине постојала је законска могућност да се одузме имовина онима који су је стекли на незаконит начин.
Најављеним законом, који не може и не сме бити у супротности с Кривичним закоником, само ће ближе бити одређени услови и начин одузимања имовинске користи тако што ће се, осим постојећих одредби, прецизирати и да се имовина одузима свима који нису пријавили порез на оно што стварно имају и за шта немају доказ да је легално купљено.