Извор: РТС

Нетранспарентност власништва над медијима, економски утицај кроз буџет и пореске олакшице, као и приватизација, цензура, аутоцензура и таблоидизација главни су проблеми српских медија, закључак је извештаја Савета за борбу против корупције.

На трибини ,,Имплементација препорука из Извештаја о власничкој структури и контроли медија Савета за борбу против корупције” потпредседник Савета Мирослав Милићевић, каже да се промена односа снага на политичкој сцени Србије у односу на 2011. одразила на све институције у држави, па и на медије, преноси Тањуг.

То, међутим, каже Милићевић, није утицало на решавање проблема медија, напротив, довело је чак до промене уређивачке политике у појединим медијима.

Констатујући да је у августу 2014. усвојен сет медијских закона и подзаконских аката, те да је потребно време да би се видели ефекти, Милићевић тврди да се упоредо с тим годинама процес приватизације медија обесмишљава или блокира.

Савет је иначе констатовао да су у последње три године политичари наставили да злоупотребљавају свој положај у циљу утицаја на медије, а коментаришући извештај заштитник грађана Саша Јанковић приметио је да управо због ситуације у медијима грађани нису правовремено информисани, на шта имају Уставом загарантовано право, а из чега он не види да су медији данас квалитативно другачији у односу на претходни период.

,,Само се квантитет притисака променио”, оценио је Јанковић и додао да је прави узрок ситуације у медијима описан управо у Извештају Савета.

Јер, како каже, све док су питања веома прецизно идентификована у извештају ми ћемо имати ово стање аутоцензуре.

,,Аутоцензура је суштински крајњи стадијум цензуре у којем не мора неко нешто да вам каже, ви знате шта ће се десити”, нагласио је Јанковић, оценивши да препоруке које даје Савет може да спроведе само извршна власт, због чега сматра да није добро што на трибини нема представника извршне власти - Министарства културе и информисања, као и представника законодавне власти.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић приметио је да је нетранспарентна власничка структура медија велики проблем и додао да је такође неопходно знати колико из буџета државе иде медијима за субвенције.

,,Одсуство транспарентности је најозбиљнији проблем. Нема правих, радикалних промена и није реално очекивати резулатате у борби против корупције ако не разумете значај слободе приступа информација, јер није тај закон писан за државне органе већ за новинаре и грађане”, поручио је Шабић.

У прилог томе поменуо је да му се у току припреме прошлог извештаја Савета неколико пута обраћала Верица Бараћ како би приступила информацијама од јавног значаја, а које државне институције нису хтеле да јој доставе.

Зато као посебан апсурд и наводи чињеницу да владин Савет не може да добије информације од државних институција.

,,За мене је најзанимљивији сегмент препорука из Извештаја у вези са чињеницом да годинама немамо ништа сем магловите представе у којем облику је држава учесник на скромном медијском тржишту”, рекао је Шабић.

За председника Савета Регулаторног тела за електронске медије Горана Караџића успех тог тела би био да у следећем извештају не буде препорука које се односе на регулаторе, већ да они сами те преоруке спроведу.

,,Видећемо да ли ћемо успети”, додао је Караџић.

Говорећи у медијским реформама председник је Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић нагласио као кључно питање улогу државе, односно питање транспарентности трошења јавног новца.

,,Ако се по том питању за ове четири године ништа није променило, онда је тешко очекивати суштинске промене на било којем пољу које је важно за све нас, нити да ћемо добити одговор на питање како су медији од бораца против корупције постали део коруптивног ланца”, приметио је Обрадовић.

Ускраћивање средстава односно додела држаних средстава, према његовом мишљењу, процес је куповине медијског садржаја и процес којим се најлакше утиче на медијску политику.

Уверен је, међутим, да ће држава свим силама покушавати да задржи све полуге контроле власти над медијима, као и да ће у томе успевати све док се приватизацијом и бољим решењима у области контроле трошења јавних средстава не дође до бољег решења.