- Насловна
- /
- Савет у медијима
- /
- Радио, телевизија и штампа
- /
- Аутоцензура, цензура, таблоидизација и нејасно власништво највећи проблеми медија

Аутоцензура, цензура, таблоидизација и нејасно власништво највећи проблеми медија
Извор: Цензоловка
Аутор: Јована Симић
Власт игнорише закључке Савета за борбу против корупције, истакнуто на дебати поводом извештаја Савета за борбу против корупције о власничкој структури и контроли медија
Ситуација у медијима у Србији је ,,опасно лоша”, док су кључни проблеми нетранспарентност медијског власништва и њиховог финансирања, економски утицај на медије кроз буџет и олакшице, приватизација, као и нејасан статус јавних сервиса, цензура, аутоцензура и таблоидизација, истакнуто је на јучерашњој дебати о извештају Савета за борбу против корупције о власничкој структури и контроли медија у Београду.
Милићевић: Приватизација се годинама блокира
,,Власт и економска елита контролишу медије уместо да медији контролишу власт” (Мирослав Милићевић)
Мирослав Милићевић, потпредседник Савета за борбу против корупције, рекао је да у Србији ,,власт и економска елита контролишу медије уместо да медији контролишу власт”, да постоји ,,снажан политички утицај на емитере”, као и то да се ,,због лошег законског оквира не осликава реално стање медија”. Он је подсетио на то да је прошле године донет сет медијских закона и подзаконских аката, и да је потребно време да би се видели ефекти, али и да се истовремено годинама приватизација медија блокира и обесмишљава.
Милићевић је рекао да се промена односа снага на политичкој сцени последњих година одразила на све институције у држави, па и на медије. То, међутим, према његовим речима, није утицало на решавање проблема у тим медијима, али је у неким од њих довело до промене уређивачке политике.
Говорници су се сложоли да је без представника власти бесмислено говорити о имплементацији предлога Савета и апеловали су на извршну власт да не игнорише и овај извештај Савета о власничкој структури и контроли медија, као што је то био случај са претходним, из 2011. године, јер једино извршна власт може да спроведе препоруке изнете у њему.
Шабић: Безобразан однос државе према Савету
,,Ако се (државне институције) тако односе према институцији као што је Савет за борбу против корупције, остаје да претпоставимо како та комуникација изгледа у комуникацији са новинарима” (Родољуб Шабић)
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић нагласио је да је ситуација између два последња извештаја Савета за борбу против корупције практично иста, да нема ефективних промена и да је, уколико се не сагледа значај слободе приступа информацијама, бесмислено говорити о било каквој борби против корупције.
Он је рекао да се Савет од почетка године 28 пута жалио поверенику због тога што од државних институција није добио документа која је захтевао као информације од јавног значаја. После интервенције повереника, тражене информације послате су Савету.
,,Готово безобразно се калкулише с тим да неће бити жалбе поверенику. И ако се тако односе према институцији као што је Савет за борбу против корупције, остаје да претпоставимо како та комуникација изгледа у комуникацији са новинарима”, нагласио је Шабић.
Он је додао и да је важно питати ,,у ком обиму држава учествује у финансирању медија, будући да о томе не постоје јасни трагови”.
Јанковић: Правовремено информисање гарантовано Уставом
,,Аутоцензура је крајњи стадијум цензуре, у којем не мора неко нешто да вам каже, ви знате шта ће се десити” (Саша Јанковић)
Заштитник грађана Саша Јанковић истакао је да је прави узрок лошег стања медија у Србији описан управо извештајем Савета за борбу против корупције, напоменувши да је правовремено информисање грађана Уставом загарантовано, што садашња ситуација у медијима доводи у питање.
Јанковић је истакао и то да је суштински ,,аутоцензура крајњи стадијум цензуре, у којем не мора неко нешто да вам каже, ви знате шта ће се десити”.
Обрадовић: Од бораца против корупције постали њен део
За председника Независног удружења новинара Србије Вукашина Обрадовића кључно је питање транспарентности трошења јавног новца, за које каже да се у последње четири године није променило.
,,Због тога је тешко очекивати да ћемо добити одговор на питање како су медији од бораца против корупције постали део коруптивног ланца”.
Он је упозорио на то да ускраћивање и додела државних средстава медијима представљају куповину медијског садржаја и да се на тај начин најлакше утиче на медијску политику, па ће држава свим силама покушавати да задржи контролу над медијима, што се једино може променити бољом контролом трошења јавних средстава и приватизацијом.