- Насловна
- /
- Савет у медијима
- /
- Радио, телевизија и штампа
- /
- Непознати власници „Дневника”, „Политике” и „Новости”

Непознати власници „Дневника”, „Политике” и „Новости”
Извор: Дневник
Аутор: В. Ђуричић
Одбор за културу и информисање републичке Скупштине разматрао је Извештај Савета Агенције за борбу против корупције о власничкој структури и контроли медија у Србији, у коме се између осталог апострофира улога ,,Дневника” као листа од националног значаја.
Потпредседник Савета за борбу против корупције Мирослав Милићевић навео је да се још увек не зна ко је прави власник новосадског ,,Дневника”, ,,Политике” и ,,Новости”, истакавши да се у поређењу с медијском сликом из 2011. однос снага на политичкој сцени Србије драстично изменио, што је имало директан одраз и на персоналне промене у готово свим институцијама извршне власти, па и у већини медија.
Председница Одбора Весна Марјановић, отварајући седницу навела је да је тема власничке структуре и контроле медија важна, имајући у виду најављено отварање поглавља у процесу преговора с ЕУ, која се односе на питање медија и медијских слобода. Марјановић је подсетила на то да стандарди ЕУ подразумевају транспарентну власничку структуру медија и додала да је кључна улога парламента у контроли примене медијског сета закона усвојених у августу 2014.
Седници је присуствовао министар културе и информисања Иван Тасовац, који је рекао да је отворена дебата о стању у медијима драгоцена и да ће Министарство учествовати у свакој дебати на ту тему. Коментаришући наводе из Извештаја о непостојању транспарентног регистра власничке структуре медија у АПР-у, министар Тасовац је навео да ниједан од медија који није уписан у Регистар неће моћи да конкурише за суфинансирање.
Учесници седнице дискутовали су о перцепцији цензуре у друштву, степену остварених медијских слобода, оснивачима медија из оф-шор зона и таблоидизацији медија.
Иначе, у Извештају Савета који се нашао пред парламентарцима наводи се да је Влада Србије предузела конкретне активности у циљу отпочињања спровођења Медијске стратегије из 2011. и побољшања правног оквира за функционисање медија по стандардима ЕУ. Значајан помак направљен је тек у августу 2014, доношењем сета медијских закона.
У свом Извештају, Савет је идентификовао и издвојио пет системских проблема који годинама утичу на систем јавног информисања у Републици Србији, а то су нетранспарентност медијског власништва и нетранспарентност финансирања, економски утицај кроз буyет, пореске олакшице и други индиректни облици финансирања јавним новцем, проблеми приватизације медија и неизвестан статус јавних сервиса, цензура, аутоцензура и таблоидизација.
На крају Извештаја, Савет је утврдио 24 препоруке за унапређење медијског амбијента у Србији које је упутио Влади Републике Србије. Савет очекује да Влада наложи државним институцијама да провере наводе Савета и поступе у складу с њима. Седници је присуствовао и председник Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) Горан Караyић. Председница Одбора Марјановић најавила је да ће се о Предлогу закључка Одбор изјаснити на следећој седници.
Ко ће да купи, кад не зна од кога
- Срамота је што се не зна ко је прави власник ,,Дневника”, као и ,,Политике” и ,,Новости” и напросто је несхватљиво како ће се обавити приватизација без тога. Непознаница је ко ће седети с друге стране стола, јер и када ручате, волите да знате с ким седите - објаснила је за ,,Дневник“ након седнице Одбора члан Савета Мирослава Миленовић.