Извор: EurActiv

Аутор: Бета

Савет за борбу против корупције утврдио је да је у Србији и даље нетранспарентно влашништво медија као и њихово финансирање, да власт на њих утиче дотацијама из буџета, пореским и другим олакшицама, а да је очигледна цензура, аутоцензура и таблоидизација медија. Међу 50 анализираних медија, Савет је утврдио да 23 има потпуно транспарентно власништво а код 14 је власништво нетранспарентно или делимично транспарентно. Савет је Влади упутио више од 20 препорука које треба да поправе услове за рад медија.

,,Због економске зависности и спреге са политичком и економском елитом, као и неформалним центрима моћи, већина медија није у функцији повећања опште информисаности грађана”, саопштио је Савет који је 26. фебруара објавио Извештај о власничкој структури и контроли медија у Србији у периоду од 2011. до 2014.

У том извештају, објављеном на сајту www.антикорупција-савет.гов.рс, указано је да постоје проблеми у приватизацији медија и да је неизвесан статус јавних сервиса.

Анализирано је више стотина садржаја штампаних и електронских медија, упоређивани су доступни службени подаци који су тражени од више од 25 државних институција.

На крају јуна 2014. године, по налазима Савета, било је регистровано 1.319 гласила - 711 штампаних медија, 237 радио-станица, 208 интернет гласила, 130 телевизијских станица и 20 сервиса новинских агенција, девет средстава јавног информисања и четири електронска издања.

Утврђено је да се 613 правних лица истовремено појављује као оснивач више од једног јавног гласила.

На анализираном узорку од 50 медија, укључујући и девет интернет портала и веб-сајтова који се баве јавним информисањем, Савет је утврдио да 23 медија има потпуно транспарентно власништво, код 14 медија власништво је нетранспарентно или делимично транспарентно, код најмање 13 медија власништво је формално транспарентно, али се у јавности као власник тих медија перцепира неко друго лице.

Савет је, како се наводи у саопштењу тог саветодавног тела Владе Србије, настојао да докаже политичку спрегу органа управљања у државно-јавним медијима са политичким странкама, као и друге форме уређивачке и управљачке контроле као што су буџетске позајмице, субвенције, порески третман и статус реструктурирања.

,,Детаљно су анализиране околности које се довеле до обесмишљавања и блокирања процеса приватизације медија у државној-јавној својини. На списку Агенције за приватизацију налази се 84 медија, а законски рок за њихову приватизацију је 1. јул 2015. године”, истакао је Савет.

Савет је поздравио доношење сета медијских закона и подзаконских аката које је израдило Министарство културе и информисања, а чији је циљ побољшање медијске ситуације у Србији.

Влади Србије Савет је упутио више од 20 препорука које треба да поправе услове за рад медија, међу којима је објављивање регистра власничке структуре медија, деполитизација управних и програмских одбора јавних сервиса и утврђивање критеријуму за рекламкирање и промоцију државних органа и установа и индиректних буџетских корисника, јавних предузећа и оних у којима држава има више од 50% удела.

Предложено је и покретање преткривичних поступака како би се утврдила продаја удела државе у медијским кућама ,,Политика”, ,,Днвеник” и ,,Новости”.

Таблоидизација, цензура и аутоцензура у медијима

Савет Владе Србије за борбу против корупције изразио је забринутост да је медијска сцена у Србији ,,девастирана” кроз таблоидизацију и релативизацију озбиљних друштвених и политичких проблема.

У Извештају о власничкој структури и контроли медија владин Савет је констатовао и да је перцепција о цензури у јавности основано утемељена на неспорним чињеницама и да политичари не треба да негирају постојање цензуре, већ треба да утврде како је створена прецепција да цензура постоји.

У одељку под називом Таблоидизација, Савет је навео да је реч о феномену којим се, зарад стицања финансијске или политичке користи, подривају све базичне вредности на којима почива цивилизовано друштво.

Као илустрацију, Савет је навео да се у појединим медијима који су углавом под финансијском и уређивачком контролом Владе, могу видети тематске кампање које се базирају на измишљеним информацијама, које су углавном праћене маштовитим теоријама завере, на анонимним изворима и поверљивим подацима из полицијских, тужилачких и судских предмета.

,,Оваква новинарска пракса урушава основне постулате на којима почива систем јавног информисања, а друштвена штетност таквог поступања је вишеструка”, констатовао је Савет.

Према оцени Савета, активни креатори таблоидизације су уједно и неформални контролори медија и ,,цензори”, а у том процесу учествују различите интересне групе из пословног или криминогеног окружења, политичари, власници и уредници одређених медија који се налазе у односу међусобне зависности.

,,У готово свим дневним новинама, изузимајући у извесној мери листове Данас и Политику, примећена је недвосмислена доминација садржаја који су банални, вулгарни и који ни на који начин не испуњавају своју примарну медијску функцију - информисање јавности о свим, за њу, релевантним питањима”, наводи се у извештају.

У одељку под називом Цензура и аутоцензура, Савет је дефинисао цензуру као ,,преглед текстова намењених за штампане медије, радио емисије и ТВ емисије, пре или после њиховог публиковања, односно емитовања, од стране органа власти, моћних појединаца, владајућих странака или других политичких организација у циљу ограничавања, или спречавања емитовања, или публиковања онога што би према мишљењу наведених лица било супротно неком државном или појединачном интересу.

Према томе, додао је Савет, свака цензура усмерена је против слободе штампе и информација односно против права сваког појединца на слободу мишљења и изражавања, али такође и против права да свако тражи, прима и шири информацију.

Савет је оценио да у српским медијима влада одсуство отворене дискусије о осетљивим питањима, изражавање критичких ставова, као и постављање непријатних питања носиоцма власти и да је тиме ,,паралисана критичка улога меиђа и отворен пут ка медијској манипулацији”.

Савет је такође закључио да је ,,још израженија и опаснија аутоцензура” и да је присутна код уредника у већем броју штампаних и електронских медија.

Као примере за ставове изнете у извештају, Савет је навео случајеве ТВ-емисија Утисак недеље и Проблем, које су прошле године престале да се емитују, као и случај уредника Новости Срђана Шкора, затим обарање сајтова који су упућивали на плагирање научних радова код представника власти.