Извор: Дневник

Аутор: Љубинка Малешевић

Дугогодишњи загрљај политичке и економске елите држи ову малу и мени драгу земљу у чврстим оковима криминала и корупције и спречава то да урадимо- објашњава Мирослава Миленовић

Ових дана многе естрадне звезде позивају се у Пореску управу како би се проверили хонорари који су они наводно добијали певајући на трговима,у хотелима, дискотекама за протекле празнике. Финансијски форензичар може лако да утврди колико су они заправо новца зарадили, тврди у разговору за „Дневник“ Мирослава Миленовић, члан Савета за борбу против корупције и једини форензични рачуновођа у Србији.

– Не могу да тврдим да је екстремно лако да се утврђује нешто што је било пре 10 година, али ако се нешто десило у блиској прошлости може да се утврди са великим процентом сигурности. То су за финансијске форензичаре послови најнижег степена компликованости. Нама је требало двадесет година да пожелимо да звезде и звездице само позовемо на разговор. Као и за све, потребна је и воља да се нешто уради, овог пута поново политичка воља. Дугогодишњи загрљај политичке и економске елите држи ову малу и мени драгу земљу у чврстим оковима криминала и корупције и спречава то да урадимо- објашњава Мирослава Миленовић.

Како финансијски форензичар може помоћи тужилаштву у борби против корупције?

– То је уско специјализовано занимање које обједињује знања из рачуноводства, ревизије, финансија, истражних техника као и знања позитивних законских прописа. Финансијски форензичар у тужилаштву помаже и има способност да идентификује криминалне радње са финансијског аспекта уз минимум информација. Значи, може радити као форензичар профајлер када помаже тужилаштву у ком правцу ће усмерити истрагу и које доказе треба да прикупи, али исто тако може да помаже у анализи одређених података као што су анализа токова новца, затим анализе финансијских трансакција које су се десиле, анализе финансијских извештаја, а све у сврху разумевања бити извршења кривичног дела као и ради прикупљање потребних доказа.

До краја месеца на сајту Министарства правде биће објављена прва верзија Стратегије и акционог плана финансијских истрага. Шта је потребно да би се добро спровела финансијска истрага?

– У нашем закону тренутно се под појмом финансијска истрага посматра врло узак појам - проналажење имовине за оне за које се претпоставља да су починили неко кривично дело. Но, финансијске истраге треба посматрати шире онако како се то чини у целом свету, а то су истраге финансијског криминала. Ако причамо о истрагама финансијског криминала да би се једна таква истрага спровела постоји више предуслова. Прво је да имамо обученог тужиоца, затим да он има адекватан тим. Под тим се подразумевају добро обучени полицијски инспектори, затим они који раде у другим државним институцијама као што су Управа за спречавање прања новца, пореска управа, НБС, царина , Агенција за приватизацију, Агенција за борбу против корупције... Дакле, да има људство и средства на располагању, да у тиму има финансијског форензичара који може да му бројеве предочи и претвори у разумљиве догађаје заправо оно шта се збило и догодило. Ако постоји такав тим који прати савремене токове како у прању новца, тако и у манипулацијама финансијским извештајима, у финансирању тероризма, онда тим људима треба учинити доступним средства за рад која су им потребна , јер не могу њих десеторо седети у истој соби, немати новца за обуку. Морају им се обезбедити материјални ресурси. Но, поврх свега тога потребна је и политичка воља, јер ако ње нема онда и оно што се нађе стоји по фиокама.

Другим речима, нама треба Елиот Нес са добрим тимом?

– Нама треба више малих „несова“ са тимовима. Један нам не треба. Требају нам обучени тужиоци који пролазе адекватну обуку, да имају уз себе обучене тимове и опет, понављам, политичка воља да они раде свој посао самостално односно да оно што нађу буде и процесуирано, а не закопано у фиокама и предмет политичких нагодби и рекета.

Тврдите да грађани имају право да знају где одлази њихов динар односно да је транспарентност у трошењу државног новца и ресурса кључни антикоруптивни механизам. Да ли је у Србији могуће добити такве податке?

– Готово је незамисливо да ми 2015.године причамо о томе да ли је транспарентност у трошењу државног новца потребна ствар, да ли је кључна ствар и да ли ћемо ми у Србији доживети такав један дан. То је за мене готово незамислимо, као што ми је незамисливо да Министарство финансија сваког месеца не избацује податке где су утрошена средства, у ком износу и потпуну аналитику утрошка. Невероватно је да сва министарства на свом сајту не објављују детаљно трошење новца, да се уговори о јавно-приватном партнерству јавно не објављују, да било који подаци о трошењу пара из буџета нису потпуно доступни. Да ли је доступно- доступно је ако се на томе инсистира. Савет за борбу против корупције сваки извештај који ради долази до података. Сада припремамо извештај о власничкој структури медија и токовима новца у медијима и морали смо неколико пута да се обраћамо поверенику за информације и тражимо оно што би иначе морало бити објављено на сајту државних институција и доступно. Монопол на информацијама од јавног значаја је недопустив, али нажалост реалност у земљи у којој је системска корупција огрезла...

Да ли је поштено и поред санкција и потребе да народ преживи, амнестирати појединце само због тога што су чинећи држави заправо највише зарадили?

- Наравно да није, јер из тог времена ми вучемо и све проблеме које сада имамо. Тај загрљај државе и криминала и системске корупције и уопште политичке и економске елите је јасан и он траје већ готово 25 година и више. Ма нашој деци и унуцима дугујемо да то испричамо, разумемо и разрешимо и нећемо моћи даље ако кипарска прича не добије епилог. Већ 10 година понављам то, али као да одлази у ветар.

Спорне приватизације, о којима претходне власти нису ни након извештаја Савета за борбу против корупције, хтеле да говоре сада су камен спотицања за Србију. Како смо дошли у такву ситуацију и коме су заправо спорне приватизације донеле корист, а коме губитак?

Колико су игнорисани извештаји Савета за борбу против корупције претходних година, толико су и сада.  

Наставак текста