Извор: Данас

Аутор: Вук Јеремић

Београд - Надлежни државни органи треба да испитају везе челника свих комуналних предузећа у Србији са извршитељима којима се додељује највећи део предмета, јер постоји велика могућност корупције, с обзиром да није било конкуренције код избора извршитеља, закључак је извештаја Савета за борбу против корупције који је достављен Влади Србије.

У извештају у коме се анализира примена Закона о извршењу и обезбеђењу којима су у наш правни систем уведени приватни извршитељи, наводи се да Савет има највише приговора на чињеницу да комунална предузећа приликом ангажовања приватних извршитеља заобилазе Закон о јавним набавкама. Додатно, за Савет је проблематично и то што приговори грађана на закључак извршитеља не одлажу извршење. Затим, то што начин избора извршитеља и обима распореда предмета није прецизно дефинисано законом, Савет види као отварање врата за коруптивне радње. Коначно, замера се и то што новац комуналних предузећа који се издваја за послове извршења, уместо у буџету, у складу са тарифом коју прописује министар правде завршава код приватних извршитеља који само имају обавезу да плаћају порез.

,,Конкретан проблем у вези с начином ангажовања извршитеља Савет види у непримењивању Закона о јавним набавкама. У начину ангажовања извршитеља комунална предузећа су дужна да примењују Закон о јавним набавкама. Комора извршитеља је погрешно у Кодексу заузела став да се на ангажовање извршитеља не примењује Закон о јавним набавкама. Оваква одредба представља злоупотребу овлашћења Коморе, јер се Кодексом професионалне етике не могу дерогирати законске одредбе”, наводи се у извештају Савета.

Ово је, према наводима извештаја, увод у стварање још већег коруптивног система.

,,Како ниједном другом нормом, изузев Закона о јавним набавкама који се не поштује, није уређен начин избора извршитеља и обима расподеле предмета извршитељима, отворен је простор за несагледиву корупцију. Избор личности извршитеља и обим предмета који се извршитељу или извршитељима додељује зависи од сопственог нахођења челника комуналних предузећа”, пише у извештају.

Такође, као и са случајем јавних бележника, држава је приватним извршитељима поверила јавна овлашћења и тиме практично омогућила монопол, притом их не обавезујући да велики део профита уплаћују у државни буџет.

,,Извршитељима је поверено обављање одређених овлашћење државе, а то је да спроводи извршење, што је раније била искључива надлежност суда. За радње за које су раније наплаћиване судске таксе, сада се плаћа награда и накнада трошкова извршитељима у складу са тарифом коју прописује министар, а извршитељи плаћају само порез. Будући да извршитељи једни другима нису конкуренција због искључиве месне надлежности и ограниченог броја извршитеља, а за комуналне предмете су монополисти, њихов положај је изузетно привилегован и уз високу тарифу омогућава им висок профит. Ипак, не постоји правило које прописује да су извршитељи дужни да у републички буџет уплаћују део награде, иако им је поверено јавно овлашћење, већ као и сви други предузетници само плаћају порез. Дакле, министар им је омогућио висок профит, а држави се не враћа ништа на основу повереног јавног овлашћења”, пише у извештају.

Савет је предложио низ мера које држава треба да спроведе како би наведени недостаци били одстрањени.

,,Комунална предузећа у државном власништву морају да примењују Закон о јавним набавкама у складу са мишљењем Управе за јавне набавке, надлежни органи треба да испитају везе челника свих комуналних предузећа у Србији са извршитељима којима се додељује највећи део предмета. Потребно је изменити члан 254 Закона о извршењу и обезбеђењу тако да приговор на закључак извршитеља у комуналним предметима има суспензивно дејство. Министарство правде треба да изврши контролу рада извршитеља и Коморе извршитеља и да на основу јасних и реалних мерила и критеријума одреди проценат дохотка извршитеља који они морају плаћати у републички буџет по основу монополског положаја у обављању поверене јавне службе”, стоји у закључку извештаја.

Предузећа која не поштују Закон о јавним набавкама

У извештају Савета се наводе имена неких од предузећа која ангажују приватне извршитеље не поштујући Закон о јавним набавкама. Закон игноришу ЈКП Инфостан, Телеком Србија, Електродистрибуција - Београд, ЈКП Паркинг сервис и Градске пијаце. Ово, наводи се у извештају, ни у ком случају није коначан списак предузећа која крше Закон о јавним набавкама.