Извор: Данас

Аутор: Мирјана Н. Стевановић

Београд - Иако је Савет за борбу против корупције пре више од месец дана проследио Влади извештај о пословању Фонда за развој, за сада нема података да ће детаљније бити истражена позадина кредитне политике те институције.

Савет у иначе детаљној анализи указује да највећи део позајмица није пласиран неразвијеним подручјима, већ махом Београду, Новом Саду и Нишу, и то фирмама чији су власници Мирослав Мишковић, Жељко Митровић, Војин Лазаревић, Ненад Поповић, Топлица Спасојевић, Небојша Човић, Зоран Дракулић, Мило Ђурашковић, Ђорђе Антељ, Горан Перчевић, Предраг Ранковић Пецони и др. Тих десетак власника повукло је више од четири милијарде динара.

У иначе детаљној анализи Савет се није бавио још занимљивијим подацима о фирмама које су током више година користиле на десетине кредита, неке чак и педесетак, а да ниједну рату нису вратиле. Реч је о преко 5.000 кредитних партија одобраваних од 2002, са укупним ненаплативим дугом од готово 30 милијарди динара, или, ако се узме у обзир тадашњи курс, државна каса остала је „кратка“ за више од 400 милиона евра. Где је и код кога завршио тај новац нико није истраживао, али да он није у фирмама које су дужници јасно је, јер је већина њих, после обилне подршке из Фонда, сада у стечају. То потврђује чињеницу да није реч о економским одлукама, јер да су разумни разлози били у питању, неко би се већ код другог кредита замислио да ли да се одобри ново задужење када фирма ни претходно није вратила. Савет на ту тему има објашњење.

- Велика овлашћења појединаца у расподели средстава Фонда за развој Републике Србије и одсуство контроле трошења тих средстава, доводе до корупције великих размера. Директно кредитирање по изузетно повољним условима, конкретних правних и физичких лица, изузетно је подложно разним утицајима. Ти утицаји су најчешће политичке природе, која је и највећи генератор корупције - наводи се у анализи Савета и објашњава да су у управним телима Фонда за развој од оснивања седели највиши државни функционери, од премијера до министара из економског дела владе.

Према подацима о кредитирању фирми које нису измириле свој дуг, до којих је Данас дошао, један од највећих дужника, ако не рачунамо Сартид са обавезом од 2,6 милијарди још из 90-их година, јесте некадашњи грађевинарски гигант, предузеће КМГ Трудбеник, које је од 2000. године до 2004. повукло 2,4 милијарде динара. Потом је Трудбеник продат, па је уговор раскинут, а након реструктурирања од 2011. је у стечају и налази се на списку 24 спорне приватизације.

За 52 кредита узета од 2003. до 2007. јавно предузеће „Матроз“ остало је дужно 1,2 милијарде динара, а након приватизације 2011. године брисано је из регистра правних лица. Није боља ни судбина „15. маја“, текстилне фирме из Лебана у коју је кроз десетак кредита до 2006. уложено 710 милиона динара, али без ефекта јер се и она налази у стечају. Занимљива је и некада чувена Индустрија тепиха из Ивањице, која је до 2006. добила 24 кредита у укупном износу од 456 милиона. Ни она није прошла славно у приватизацији јер је то окончано распродајом имовине из стечаја.

Списку пропалих предузећа које је Фонд за развој кредитирао, према званичној верзији, како би биле покретачки мотор у својим срединама, придружују се и Србијанка из Ваљева, Текстилна индустрија из Вучја, затим Клуз, па зајечарски Порцелан, „Филип Кљајић“, Рекорд, Вискоза-Корд, Нитекс... Листа је подужа, а одговора на питање зашто је држава бацала новац пореских обвезника у бунар без дна - нема. Да ли ће се објашњење тражити, такође није познато јер се званичници о извештају Савета нису огласили. А у анализи, између осталог, стоји и да је „за десет година преко Фонда за развој пласирано око 1,8 милијарди евра, а да позитивних ефеката на српску привреду нема“. Савет је нагласио и да се „оправдано поставља питање ко и како врши контролу пласмана и трошења средстава“ и наводи да је на систем провере кредитних корисника озбиљне примедбе имао и државни ревизор.

- По наводима ревизора, износ кредита са чијом се отплатом касни, а за које се не покреће поступак принудне наплате износи чак 27 милијарди динара. Ревизори даље наводе да је Фонд појединим предузећима продужавао рок наплате са пет на максималних шест година, а да су поједини привредни субјекти под хипотеку стављали и јахте“.

Без критеријума и контроле

„У јавности је створена перцепција да је Фонд за развој под директним утицајем извршне власти с обзиром да функцију члана Управног одбора Фонда обављају министри у Влади Републике Србије. Такође, оправдано је створена перцепција да Фонд нема поуздано успостављене критеријуме пласмана кредитних средстава, критеријуме за репрограм одобрених кредита, као ни критеријуме који поуздано уређују питање контроле наменског и законитог коришћења одобрених кредита“ пише у извештају Савета за борбу против корупције.