Извор: Данас

Аутор: М. Н. Стевановић

Београд - У овом тренутку није могуће проценити који су домети радне групе коју је за проверу приватизације Нафтне индустрије Србије основало Министарство унутрашњих послова, нити шта може да се догоди уколико се, на пример, утврди да је продаја већинског капитала тог јавног предузећа била штетан посао.

 

Наиме, према речима адвоката Слободана Бељанског, тешко је утврдити какве би биле правне последице, јер, истина је да се у неким ситуацијама може тражити поништај уговора, али је то знатно теже учинити када је реч о међународном послу. За Бељанског је много занимљивије питање због чега је полиција формирала радну групу која би требало да утврди да ли постоји кривична одговорност.

- Таква иницијатива требало би да потекне од тужилаштва, а да оно потом да задатак полицији да расветли околности под којима је продаја извршена. До тога, међутим, није дошло - указује Бељански.

Сумњу у законитост уговора о продаји НИС-а имао је својевремено и Савет за борбу против корупције, који је Влади тада проследио упозорење да природна богатства не смеју да буду предмет приватизације.

- Запрепастило ме је то што су уговором о продаји НИС-а била обухваћена и нафтна поља, природно богатство које се по нашим законима, пре свега по Закону о приватизацији, не сме продати. Савет је написао извештај Влади у коме каже да се облигационим уговором не може располагати природним богатствима, али чак ни повратну информацију нисмо добили - каже за Данас чланица Савета Јелисавета Василић и додаје да је спорно и то што је ограничена чак и накнада за експлоатацију нафтних извора.

Да постоје проблеми у уговору са руском страном сведочи и то што је приликом недавне посете Москви премијер Александар Вучић, према сопственој изјави, са Путином разговарао и о деловима уговора о продаји НИС-а, али детаље о томе није навео.

У јавности се у време продаје оспоравала и цена за 51 одсто акција, која је, тврдили су многи, далеко испод процењене вредности целе компаније, која се кретала око две милијарде евра. Званичници су тада указивали да се то „компензује“ тиме што се купац, руски државни Гаспромњефт, обавезао на улагање од преко пола милијарде евра, што је и реализовано.

Подсетимо, НИС је приватизован у децембру 2008. године, као део пакета из енергетског споразума са Руском Федерацијом, који је склопљен годину дана раније, у време Коштуничине владе. Продају су уговорили тадашњи премијери две земље, Мирко Цветковић и Дмитриј Медведев, а гаранцију да ће се посао завршити потписали су председници Борис Тадић и Владимир Путин. Детаље трансакције у директним преговорима утврдио је преговарачки тим који је именовала Влада, на чијем је челу био Борисав Стефановић, а члан и Душан Бајатовић. Управо два последња учесника у том послу најчешће се у медијима помињу као „мете“ радне групе коју је формирала полиција и као први који ће о том питању бити саслушани.

Стефановић, који је сада на функцији потпредседника Демократске странке, јуче је у изјави за агенцију Бета одбацио оптужбе да је уговор о продаји НИС-а штетан по Србију и оценио да је та прича покренута само како би се „сакрили тајни уговори“ садашње власти с компанијама из Уједињених Арапских Емирата и „других уговора које потписује Влада коју предводи СНС“.

- Уговор је ратификован и у Скупштини Србије. За њега су гласали и тадашњи радикали које је предводио Томислав Николић. И то они добро знају, али сада покрећу то питање како би сакрили своје тајне уговоре који су заиста тајни за разлику од оних које смо ми постизали - рекао је Стефановић.

Он је оценио да је формирање специјалног тима „суштински злоупотреба полиције“, али је потврдио да ће се одазвати ако га позову, „јер му је циљ да се утврди истина“. „Међутим, ако хоће пуну истрагу, што не позову и врх Руске Федерације и директоре Гаспрома“, навео је Стефановић и додао да је његов задатак био само да операционализује ствари договорене кровним енергетским споразумом две стране. „Ми смо се трудили да заштитимо права запослених и убацимо социјалну компоненту у уговор, као и да орочимо ствари везане за (гасовод) Јужни ток и модернизацију рафинерије“, рекао је Стефановић и додао да се руска страна стално позивала на кровни споразум и није желела ни да расправља о питањима каква је, на пример, била рудна рента.

Транспарентност: Испитати све укључене у енергетски споразум

Београд - Невладина организација Транспарентност Србија саопштила је да би испитивање приватизације НИС-а требало да обухвати све који су преговарали и закључили енергетски споразум с Русијом. Из вести да Министарство унутрашњих послова формира специјални истражни тим за испитивање приватизације НИС-а, није у потпуности јасно шта ће бити предмет испитивања, наводи се у саопштењу. Истиче се да је уговор о приватизацији НИС-а закључен на основу „нафтно-гасног споразума“ између Србије и Русије који је ратификован гласовима велике већине посланика.

Већ у самом том споразуму је договорена већина детаља који су означени као спорни и потенцијално штетни као што су цена која ће бити плаћена за НИС, задржавање привилегованог третмана за порезе и рудну ренту, одсуство гаранција у случају кашњења с реализацијом гасовода Јужни ток, наводи Транспарентност Србија. „Самим тим, логично би било да испитивање обухвати преговараче не само конкретног уговора већ и тог међудржавног споразума, али и све оне који су након тога учествовали у његовом закључивању, а то су некадашњи министри и народни посланици“, навела је Транспарентност.

Та невладина организација навела је да се на основу претходних искустава може претпоставити да би утврђивање било чије кривичне одговорности било веома тешко, осим ако постоје докази о подмићивању.

„Правна форма је задовољена тиме што су ови аранжмани закључени кроз ‘међудржавни споразум’ који је ратификовала Скупштина и који је по снази изнад свих домаћих закона који су притом прекршени (на пример о приватизацији), а Уставни суд није прихватио својевремену иницијативу Либерално-демократске партије за испитивање уставности тог споразума“, подсећа Транспарентност Србија. Наводи се и да би предмет истраге могло да буде преговарање о једном уговору закљученом пре више од пола деценије, а нема никакве спремности да се данас промени оно што је узроковало евентуалне злоупотребе преговарача са руском страном, односно одсуство обавезе да се детаљно образложи одступање од примене домаћих прописа.

„Укључивање таквих мера смо предложили приликом усвајања антикорупцијске стратегије, али је предлог одбијен без образложења. Напротив, код најновијих случајева уговора који се реализују на основу међудржавних споразума, није обезбеђена ни елементарна јавност података“, навела је Транспарентност Србија. (Бета)