Извор: Данас

Аутор: Мирјана Н. Стевановић

Београд - Зову је женски Поаро. Једина финансијска форензичарка код нас, Мирослава Миленовић, каже у разговору за Данас да грађани имају право да знају где одлази њихов динар и да је та транспарентност у трошењу државног новца и ресурса кључни антикоруптивни механизам.

- У Министарству привреде у прошлом сазиву уведена је пракса да се месечно објављује аналитика трошења средстава, а на сајту су били и извештаји о расходима јавних предузећа, агенција и установа из надлежности тог министарства. Новопостављени министар привреде наставио је с таквом праксом, а она би требало да се уведе на нивоу целе Владе. Али, ми имамо и помало чудан однос према информацијама. Жалимо се ако их нема, а када се објаве, то се не искористи као добра тема за истраживачко новинарство, или за матурске, дипломске, магистарске и докторске радове. Просто, јавност, посебно академска, стручна, постала је инертна.

Да ли због те инертности стручне јавности не знамо судбину новца који је својевремено изнет на Кипар?

- Ми то популарно зовемо ,,новац са Кипра“, иако су државне паре деведесетих, ратних година, изношене и у Русију и у неке арапске земље. Тако је, немамо објашњен феномен државног прања новца и сиромашење грађана кроз изношења пара Царине, пензионог и здравственог фонда, буџета. Стручна јавност се није тиме бавила.

А државни органи?

- Тек се они нису бавили на ефикасан начин. Имали смо неке комисије, одборе, неке групе, али ми још увек не знамо шта се стварно десило. Под плаштом патриотизма створила се клима да је непристојно причати о томе, јер су морале да се раде такве ствари да би се преживело, да се набаве лекови, нафта и слично. Јасно је да је у таквим ситуацијама држава принуђена да прави компромисе, али климу да је непристојно причати о томе свесно су направили појединци који су кроз паралелни систем брутално опљачкали грађане.

Уколико се утврди обим те пљачке и ко су учесници, с обзиром да се све дешавало 90-их, да ли новац може да се врати или постоји опасност од застаревања дела?

- Ја нисам правни експерт да причам о застарелости, али постоје кривична дела која се врше у продуженом трајању, па застарелости можда и нема. А што се тиче пара, ја дубоко верујем да су оне враћене у нашу земљу, али кроз руке неких појединаца, припадника политичких и економских елита. Верујем да је један део новца одавно ту и да је ушао кроз приватизацију, а сам закон стимулисао је да се не пита за порекло капитала јер је најважније да инвеститори дођу. Други део се интензивно спрема да уђе.

Који је механизам служио за извлачење?

- Новац је у коферима изношен преко нашег авиопревозника. Подсетићу вас да и нека убиства, тадашњег директора Јата, полицијских челника, па предводника из криминалних миљеа, имају управо везе са траговима који указују колико, шта, где и како је изнесено. А функционисало је тако што је у страним банкама тај новац стављан на приватне рачуне, јер на државне није било могуће због санкција. И јасно је да су они који су имали дискреционо право потписа и располагања тим парама, имали и могућност да их усмере на друге приватне рачуне. Ту смо већ имали неко примарно богаћење политичке елите.

Постоје ли трагови тих трансакција?

- Има доста материјала о томе шта се дешавало, троје-четворо људи је то сакупљало. Ту је кривична пријава Владана Батића, па кривична пријава коју је поднео адвокат Александар Лојпур против државних функционера, затим књига Предрага Ђорђевића са Кипра, па и документација хрватског новинара Домагоја Маргетића. Сваки од њих има папире за један сегмент, за други нема, о трећем претпоставља шта се десило. Најкомплетнији материјал сакупио је за суђење Милошевићу у Хагу финансијски форензичар Мортен Торкилдсен. Тај материјал је требало нашим државним органима да послужи као полазиште, али је одлучено да се из њега ишчупа само један сегмент. То је била Царина и суђење Кертесу које је на крају застарело, тако да опет нисмо сазнали праву истину шта се заправо дешавало.

И на све је уследила приватизација...

- Да, улога на такав начин конципиране приватизације била је да политичка и економска елита легализују новац. И зато имамо толико противљења настојању да се испита порекло новца. Прва ствар требало би да буде упоређивање легитимних прихода са имовином. Ми то стално покушавамо, међутим, стално нам фали неки члан закона, нека тачка, зарез и то никада нисмо успели...

То је претходни директор Пореске управе Иван Симич својевремено најавио.

- Јесте, и сада више није тамо. И Радовић је то најављивао, а сада пише књиге...

Значи да не постоји политичка воља да се дође до истине?

- Тачно. А ту нема много математике. Унакрсно испитивање прихода и имовине открива износ неоснованог богаћења. Могуће је да нам недостаје у закону кривично дело неоснованог богаћења, али пре свега нам је потребна само политичка воља. То да нема доказа, да је било давно, приче су за малу децу.

С обзиром на репутацију која Вас прати, да ли бисте могли, ако имате тим на располагању и политичку подршку, да пронађете новац који је изнет из земље, или бар да утврдите где је завршио?

- Свакако. Не само ја, многи припадници МУП-а који су прошли обуке били би способни да то ураде. Нема ту мистификације, не ради се о одласку на Месец, него прво о политичкој вољи и о томе да се истера до краја оно што се нађе и, наравно, да истраге воде људи са адекватним знањем и искуством, уз максималну сарадњу са релевантним институцијама ЕУ, САД и Русије.

У Србији је опран и велики део нарко-капитала, а иако се сада Шарићу суди за неких двадесетак милиона евра, према неким изворима он је кроз куповину предузећа и њихово пословање од 2004. опрао око осам милијарди евра. Како је могуће да све то прође мимо Управе за спречавање прања новца?

- Ја бих се сложила са вама да се ради о неколико милијарди, била бих спремна и да кажем да имате приближно тачну цифру. Али, те милијарде нису прошле мимо Управе...

Него кроз њу?

- ... То је проблем. Али, било би ружно да кажем да Управа на неке ствари није одговорила. Ми смо читав систем направили тако да све слудимо и да на крају немамо ниједну праву финансијску истрагу. Наше истраге су расцепкане, недоречене, а од саме Управе направили смо више статистички биро. Она нема истражне капацитете јер се нисмо угледали на Британију или друге западне земље које имају своје бирое за спровођење финансијских истрага. Ми то немамо и сада можемо да кривимо и Управу, и полицију и тужилаштво, кога год хоћемо. То би законски морало да се увеже много другачије и понављам - за то је потребна политичка воља. Један од доказа је и то што чак постоје и случајеви који су решени, али се они држе у фиокама и служе за неке друге аранжмане.

Да ли је могуће да се толико нарко-новца и новца из других канала опере, а да државне институције и државни функционери то не примете или да у томе не учествују?

- Немогуће је. Ви не можете да имате уопште организовани криминал ако нема спреге са државом. Не можете да имате прање новца у дужем временском континуитету, са потпуном легализацијом кроз куповину предузећа, кроз њихов рад и са таквом мрежом учесника, без садејства људи из државних структура.

Људи који су то омогућили и даље су у тим државним институцијама.

- Па то је сада питање за оне који воде државу.

Да ли постоји шанса да се повуче први корак? Шта је први корак?

- За мене је први корак оно што је премијер у експозеу најавио, а то је увођење финансијских форензичара у тужилаштва. Други би био формирање једног истражног бироа за финансијске истраге на нивоу државе са најширим овлашћењима и најзад, политичка воља да се све то доследно спроведе. Ја и даље верујем да промене закона нису најважније, већ довођење правих људи на права места, давање широких овлашћења тим људима, формирање заједничких истражних тимова у оквиру бироа за финансијске истраге. Наравно, и да све што се истражи не заврши у фиоци, да нема селективних истрага.

Иако је већина страних инвестиција тек у фази најаве, и тамо где је завршено, на пример код националног авиопревозника, јавност не зна шта је договорено.

- За мене је то непримерено. Мислим да, уз изузетак само неких послова који се тичу одбране, било који уговор у коме учествује држава мора да буде доступан грађанима. Непримерено је и да било ко у држави има дискреционо право да било шта учини доступним било ком инвеститору без јавног надметања. Уопште не прејудицирам, сигурна сам да се Јатом није добро управљало, да је Етихад бољи менаџер него држава и да ће резултати то показати. Могуће је и да нико није хтео Јат, не под тим условима, али то не знамо и то сматрам крајње неприхватљивим. Сада је на држави да реши питање фирми у реструктурирању и јавна предузећа и ја се просто надам да се такви дискрециони уговори више неће склапати.

Али, најављује се да се за предузећа у реструктурирању траже партнери, а то опет личи на дискеционо одлучивање...

- Да, поново се ствара клима да су нам улагања неопходна и да није пристојно питати инвеститоре одакле им паре, нити расписивати тендере јер ће се, тобоже, увредити и одустати од посла. Ја се надам да ћемо направити пресек у односу на поремећено друштво какво смо до сада били - огрезли у криминал и неморал, без јасних граница шта је исправно, са том пљачкашком приватизацијом из прошлости, Кипром ... У поремећеном друштву појединац мисли да је дискреционо право нешто најлепше што може да добије. У таквом систему нам естрадне певачице и криминалци говоре како да садимо цвеће и васпитавамо децу, а саобраћајац се диви 20-годишњаку кога је зауставио у луксузном џипу уместо да схвати како ту нешто није у реду. Ако желимо да са тим раскинемо, биће погубно да било ко, чак и са најбољим намерама, има било какво дискреционо право. Ја се као члан Савета за борбу против корупције надам да ова Влада има капацитет да се избори са таквим моделима и комбинацијама.

Механизам извлачења

Радило се паралелно књиговодство - значи, положите новац у фирму А, а овде пишемо да је то Царина, Југоекспорт, Робне куће Београд, РТБ Бор или слично. Када неко привредно друштво из Београда плаћа фирми у Лондону набавку, на пример санитетског материјала, оно би однело новац у Палату Албанија и добио би свифт да је платио британском партнеру. Фирма из Лондона би такође добила свифт да је новац плаћен, али дознаком са Кипра или неке друге дестинације. Имамо поплаву лажних свифтова из 90-их што јесте последица и рата и санкција, али и пљачке народа коју је организовала држава, јер није изношен само новац предузећа који је служио за иноплаћања, већ и Царине, буџета, здравственог, пензионог фонда...

Мишљење

- Стручна јавност је потпуно занемела јер смо је осиромашили до нивоа егзистенцијалног преживљавања, што уништава слободно мишљење.

Зар је сада опасно изрећи мишљење?

- Ја се никада нисам плашила да кажем своје мишљење. Дубоко верујем да у Влади постоји капацитет којим ће се то превазићи и да је политичка елита схватила да ће јој транспарентност донети поверење.

Искуство

Мирослава Миленовић, једини форензични рачуновођа у Србији, сертификат овлашћеног истраживача проневера и специјалисте за спречавање прања новца добила је у Америци и дугогодишњи је консултант фирме која се у Великој Британији бави спречавањем прања новца. Миленовићева саветује најчешће полицију и тужилаштва широм света о начинима борбе против корупције и нарастајућег финансијског криминала. У Србији је од 2007. године америчко министарство правде позајмљује Специјалном тужилаштву за организовани криминал, а као експерт Савета Европе ради обуку полиције и тужилаштва везано за финансијске истраге. Члан је Савета за борбу против корупције а у Министарству привреде ангажована је као посебна саветница за питање реструктурирање јавних предузећа.