Извор: Данас

Аутор: А. Милошевић

Агенција за осигурање депозита данас би требало да обавести Савет за борбу против корупције о томе да ли поседује документ који доказује да Југобанке Београд у стечају има сувласништво у Загребачкој банци, сазнаје Данас.

Уколико би се овај документ пронашао, Србија би могла да тражи од Хрватске акције за које се процењује да тренутно вреде око пола милијарде евра. Како је за наш лист јуче потврдила Јелисавета Василић из антикорупцијског савета, ова институција је од АОД, која води стечај Југобанке, пре три дана затражила званичну потврду о томе да ли располаже самоуправним споразумом о оснивању Загребачке банке из 1977. године. Василићевој је, наиме, загребачки новинар Домагој Маргетић ове недеље доставио тај документ, који представља кључни доказ српског власништва у овој банци, али на том папиру нема никаквог потписа.

Маргетић је у међувремену оптужио Василићеву да му је рекла како није сигурна да ли постоји политичка воља у Србији да се ово питање покрене, те да он никада није чуо од раније председнице Савета, Верице Бараћ, да ју је недостатак политичке подршке икада спречио да се бави неким корупцијским случајевима. Василићева, међутим, тврди да није тачно да му је рекла да не постоји политичка воља у Србији.

- Ја то никад не гледам. О политичкој вољи говоре они који не полазе од институционалних надлежности. Код нас се стално говори о томе да ли постоји политичка воља за обрачун са корупцијом, када заправо постоји само закон. Ја се згрозим када се помене политичка воља, јер може постојати само закон који мора да се примењује - каже Василићева.

Маргетић је оптужио Савет и да је дозволио да из списа нестану документи о власништву над Загребачком банком, као и папири везани за новац са Кипра и аферу са Хипо банком, које је он лично доставио Верици Бараћ и која му је, како каже, издала потврду за сваки примљени документ.

- Ми смо 2010. године добили неку документацију која је била увезана. У њој није било основног документа да је Југобанка била оснивач Загребачке банке. Тога није било и то је разлог зашто тај предмет није обрађен. Нама је пре неколико дана Маргетић дао самоуправни споразум од 1. 12. 1977. године о удруживању Кредитне банке Загреб и Југобанке и оснивању Загребачке банке, али тај документ нема потпис ни једне стране. Због тога смо тражили од Агенције за осигурање депозита да нам да тај документ, ако га имају - каже Василићева, додајући да Савет одраније има други самоуправни споразум из 1986. године везан за Загребачку банку, али да се из њега не види да је Југобанка суоснивач Загребачке банке.

Према њеним речима, ако се установи да спорни документ са потписима постоји, Србија има две могућности да дође до свог власништва. Једна је да у Хрватској покрене тужбу за утврђивање власништва Југобанке у Загребачкој банци, када би се морао утврдити и тачан износ средстава која припадају Србији. Друга опција је да се Србија придружи тужби коју је пре неколико година покренуо хрватски јувелир Пашк Качинари против Загребачке банке, тврдећи да је та банка незаконито приватизована и да истакне свој захтев за сувласништвом. Качинари је документацију о целом случају доставио и српским властима и поднео тужбу против Србије тражећи награду од 10 одсто вредности „пронађене српске имовине у Загребачкој банци“.

Међутим, у одговору на ту тужбу, заменица Републичког јавног правобраниоца Александра Лазаревић, 12.7.2008. године навела је да „имајући у виду да тужилац уз тужбу није доставио ниједан доказ“, Правобранилаштво његове наводе сматра „паушалним“.

- Ако је Југобанка била оснивач, онда треба видети како је дошло до тога да Правобранилаштво каже да нема никаква потраживања од Загребачке банке - додаје Василићева.

Ипак, треба напоменути да се аргументација Лазаревићеве односи само на доказе које Качинари јесте, односно није доставио, то јест да формулација њеног одговора не искључује могућност да Србија истакне захтев за власништвом, ако би се одговарајући докази појавили.

Нема списа о Кипру

Коментаришући наводе Маргетића да су из Савета нестали и папири који се односе на новац са Кипра и Хипо банку, а који по њему инкриминишу и бившег министра привреде и економије Млађана Динкића, Василићева каже да у Савету „за Кипар уопште нема списа“, али да не то не мора да значи да их Верица Бараћ или неко други није добио.

- Једино смо од адвоката Александра Лојпура добили кривичну пријаву коју је он пре шест година доставио Тужилаштву у вези новца са Кипра - закључује Василићева.

Нескривено

Док српске власти не знају или чак не верују да имају власништво у Загребачкој банци, које би им могло донети стотине милиона евра, дотле, у готово комичној ситуацији, сама Загребачка банка нема проблем да то призна. Наиме, у званичном историјату банке на њеном веб-сајту децидно се наводи да је настала тако што се „поткрај 70-их оснивачи Кредитне банке Загреб и Југобанке удружују у Загребачку банку“. Србији то, изгледа, није довољно.