Извор: Блиц

Аутор: Катарина Марковић

Не очекујем да ће се наредна влада, осим декларативне, упустити у истинску борбу против корупције јер не постоји политичка воља да се корупција у Србији искорени. На власти ће остати исти људи само на различитим положајима, а који су већ доказали да не могу да реше те проблеме - каже у интервјуу за „Блиц“ Душан Слијепчевић, члан Савета за борбу против корупције, одговарајући на питање хоће ли будућа влада кренути у одлучну борбу са овом друштвеном пошасти.

Прави људи би за 48 сати довели ствари у ред: Слијепчевић

- Главна корупција лежи у политичким партијама. Ту нема дилеме. Због тога и не постоји политичка воља да се овај проблем реши. Оног тренутка када буде донета одлука да јој се стане на крај, што подразумева да на одговарајућа места дођу прави људи, све се може довести у ред у року од 48 часова.

Колико ће новој влади бити важна оцена Брисела о резултатима које је остварила на пољу борбе против корупције?

- У први мах се нова влада неће много обазирати на то јер се Брисел у овом моменту не бави Србијом, што не значи да неће. И до сада су званичници из Брисела упозоравали на лоше спроведену реформу правосуђа, па се нико на то није обазирао. Чак су нас представници Министарства правде путем медија изигравали и убеђивали Европу да је реформа правосуђа усплела у сваком случају.

У којој мери реформисани судски систем сноси одговорност за чињеницу да је Србија, према извештају „Транспаренси интернешенела“, назадовала на светској листи у борби против корупције?

- Наравно да судови не сносе највећу одговорност, упркос томе што је изузетно лоше спроведена реформа правосуђа. Чињеница је међутим да смо добили суд који је послушан и да они који раде у њему само ослушкују жеље партија које су на власти.

Да ли то онда значи да тај реформисани систем само доприноси већој корупцији?

- Немам такву врсту података. Али оно што знам јесте да су силне паре бачене да би се спровела комплетна реформа правосуђа, а да ништа није урађено. Не само то. На основу чега је држава за Миладина Ковачевића платила милион долара?

Како објашњавате да су две трећине судских поступака против корупције у Србији завршене ослобађајућом пресудом?

- Поред тога што је наш правосудни систем у великој мери зависан од извршне власти, ни овако реформисан, а ни пре тога, он није био оспособљен да адекватно спроводи читав судски поступак до краја. Као прво, у Србији не постоји оспособљено тужилиштво које може да преузме функције истражног судије. Тужилаштво, дакле, нема одговарајући кадровски капацитет да се бави прикупљањем доказног материјала. Затим, у редовним судовима се код нас доносе одлуке тако што судија професионалац пресуди, а поротници су само икебане које немају никакав утицај на доношење одлука, што није случај у САД, где порота доноси кључну одлуку да ли некога треба прогласити кривим или га ослободити кривице. Из тог разлога су многи институти који су уведени у Законику у кривичном поступку непримењиви јер наши људи ем нису школовани, ем немају искуства у примени тих института који се сада уводе и који им се намећу као готова ствар.

Случај Луке Београд

Који је за вас најкоруптивнији случај са којим сте се сусрели током рада у Савету за борбу против корупције?

Сва наша 24 извештаја суправи примери корупције у Србији. За мене лично је најизраженији случај Луке Београд.