Извор: БЕТА

Београд - Реформа правосуђа у Србији је доживела ,,тотални фијаско“ и потребно је све почети испочетка, кажу у Савету за борбу против корупције.

Данило Шуковић из тог савета је рекао да ,,поправке у ходу више не могу донети резултате“.

,,Реформа правосуђа није успела због спреге политичких партија, тајкуна, извршне власти, криминала и правосуђа, која је заробила друштво, и правосуђе кумује ендемској корупцији која захвата све друштвене области“, рекао је Данило Шуковић из Савета за борбу против корупције.

Он је говорио на скупу „Правосуђе у замци корупције и партијске државе”, у организацији фондације „Конрад Аденауер”, одржаном у београдском Медија центру.

Шуковић је навео и да су реформу правосуђа спровели нестручни кадрови и додао да је сет правосудних закона донет без претходне анализе стања у правосуђу.

„По мишљењу Савета и многих експерата из ЕУ, потребно је изнова спровести реформу правосуђа да би била успешна, јер су мале шансе да поправке у ходу могу дати резултате” рекао је Шуковић.

Шуковић је додао да је судству потребан самостални буџет, што је предвиђено Стратегијом за борбу против корупције из 2005. године, која је „остала мртво слово на папиру”.

Навео је да је за успешну реформу правосуђа потребно спровести надзор судија уз обавезу поштовања њихове независности, као и дисциплинских поступака којима ће се испитати судије и тужиоци који су имали пропусте у раду.

Професорка уставног права на Правном факултету у Новом Саду Маријана Пајванчић рекла је да из лоше спроведене реформе правосуђа нема правног излаза, него ће решење бити у сфери политике, али онда неће бити независног судства.

„Устав Србије није направио отклон од партијске државе. Нема поправки, требало се супротставити доношењу таквог Устава, а сада га је тешко променити”, рекла је Маријана Пајванчић.

Адвокат и бивши судија Божо Прелевић рекао је да су стручни људи удаљени од власти као и у време власти Слободана Милошевића, док су политичке партије једнако или тек мало блаже жељне потчињавања правосуђа.

„Нема непознаница, него је само питање ко, како и када може натерати политичке странке да омогуће независност судства и институција. Све се фингира, и донатори фингирају, томе сам био сведок, процена о томе шта би требало донирати увек је више наклоњена донатору него ономе коме је донација намењена”, рекао је Прелевић.

Прелевић је навео да у Србији нема кафе куварице која је избачена из фирме на начин на који су без посла остале судије Врховног суда.

Оценио је да иза дугих суђења не стоји корупција, него потпуно погрешна процена о броју потребних судија.

Судија Апелационог суда Омер Хаџиомеровић рекао је да корупцији у правосуђу доприносе широка дискрециона овлашћења, попут прописаних казни од три до 15 година затвора, као и да политичка власт може да корумпира судије и процесом ревизије изабраних судија.

„Тако да и ми, изабране судије, мало попричекамо шта ће бити. Зато је потребно донети прописе који онемогућавају политици да судијама нуди корист”, рекао је Хаџиомеровић.

Додао је да се од суда тражи да буде независан и истакао да је тешко наћи баланс између одговорности и независности, јер политика захтева одговорност која нарушава независност, али и судије често избегавају одговорност позивајући се на независност.

Заменик начелника Одељења за сузбијање финансијског криминала Жељко Гачић рекао је да то одељење нема довољно стручних људи, па мора да ангажује колеге из других делова МУП-а, што отвара могућност цурења информација, и додао да у полицији нема корупције само на нижим нивоима, него и на вишим.

Представник Фондације Конрад Аденауер Торстен Гајслер рекао је да у Немачкој независност судства није угрожена, да је судије теже корумпирати јер имају етички компас и материјалну сигурност.

„Да би неко постао судија у Немачкој, мора да има висок просек на студијама, јер је конкуренција велика, а када је изабран, онда је судијска функција доживотна, пензија сигурна, плата добра, а може да види и дневну светлост, за разлику од боље плаћених менаџера и адвоката”, рекао је Гајслер.

Гајслер је навео да Немачка годишње изгуби 250 милијарди евра због корупције, која је највише изражена у грађевинским пословима.