Извор: Политика

Аутор: Биљана Митриновић

Данас се у Србији још не може сазнати докле су државне институције стигле у провери ових приватизација и примера високе корупције, углавном због тога што се „процеси који су у току не коментаришу”

Некада била „српски понос”: Железара у Смедереву (Фото Ју-Ес стил)

Резолуција Европског парламента којом се тражи хитна ревизија 24 случаја спорних приватизација и примера високе корупције није обавезујућа, али Европска комисија, која је у јуну прошле године послала допис са истим захтевом, још чека повратну информацију.

Данас се у Србији још не може сазнати докле су државне институције стигле у провери ових приватизација и примера високе корупције, углавном због тога што се „процеси који су у току не коментаришу”.

На питање новинара „Политике” какав став ЕУ заступа поводом та спорна 24 случаја приватизације и корупције, шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер је одговорио да је то „једно од питања за која се очекује да буду решена у оквиру поглавља које се односи на владавину права”.

„Истина је да су се приватизације у Србији у прошлости одвијале уз велике тешкоће. Ми знамо да је око 25 одсто приватизација Агенција за приватизацију поништила, што је висок степен за поступке који би требало да се пажљиво обављају”, подсетио је Дежер и на посредан начин упозорио да би повећану пажњу требало усмерити на преосталих 600 компанија које треба да се приватизују, односно да се тај процес настави и заврши „чим то буде могуће”.

Директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић наглашава да ЕУ овај проблем сагледава првенствено у контексту владавине права, а не прерасподеле средстава у Србији. ЕУ жели да види „какав је капацитет државе да се на оптужбу одговори”.

„Ако постоји оптужба да нешто није урађено у складу са законом, ЕУ очекује да види да ли власт уме да одговори да ли је та оптужба основана или није. Ако је основана, треба да се види шта је урађено, да ли је спроведена истрага и да ли су починиоци кажњени, а ако се оптужба сматра неоснованом, мора да се види на основу чега се сматра неоснованом”, каже Делевићева за „Политику”.

Прошле године је неколико великих европских фирми затражило помоћ у заштити власничких права од Европске комисије, па је још у јуну прошле године у Београд стигао допис из Брисела са захтевом да се провере 24 спорне приватизације и извештај достави назад у Брисел.

Подсећамо да је Савет за борбу против корупције упозоравао све владе од почетка процеса приватизације на бројне неправилности и то много пре него што су се жалбе европских фирми да су њихови интереси оштећени у Србији стигле у Брисел.

Државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен сматра да ова 24 спорна случаја приватизације и корупције треба посматрати само као део целокупне приче о борби против корупције и организованог криминала.

„Наравно да су и даље активни поступци у вези са те 24 приватизације, јер када су оне први пут поменуте, Републичко тужилаштво је урадило комплетну анализу свих предмета и утврђено је да негде није било предмета кривичног гоњења, неки процеси су у току, а неки починиоци су већ осуђени”, каже Хомен. Он је нагласио да је за ЕУ „увек далеко интересантније да се боримо против актуелног криминала и корупције која се данас дешава и да се боримо против људи који данас имају реалну политичку моћ, него против људи у прошлости”.

На примедбу да последице неправилности из ова 24 случаја сежу и до данас, Хомен констатује да је то неспорно и да се због тога и воде поступци, али да се они „не могу водити због нечијег дописа”.

„Не могу сада да износим детаље у јавност, али постоје одређени поступци који се воде везано за приватизације тих предузећа. Ти проблеми почињу од 2000. године па наовамо, а те проблематичне приватизације завршавају се са 2007. годином”, подсећа Хомен.

Министар полиције Ивица Дачић недавно је потврдио да ЕУ тражи преиспитивање приватизације више од 20 српских фирми. Према његовим речима, то писмо је стигло у Министарство правде и „биће предато надлежним органима на даљи рад”.

На питање како Министарство правде сарађује са Министарством унутрашњих послова Хомен је одговорио да блиско сарађују, али да би тако требало да сарађује и Тужилаштво са полицијом.

Списак сумњивих

У тексту Резолуције о Србији, која је усвојена 29. марта позивају се „српске власти да одмах преиспитају спорне приватизације и продају 24 фирме, пошто је Европска комисија изразила озбиљне сумње у погледу њихове законитости. Посебно су споменуте Сартид, Југоремедија, Мобтел, Це маркет, АТП Војводина.

На том списку су, како је пре непуних месец дана на основу списка из Савета за борбу против корупције објавила „Политика“, поред ових предузећа која су поменута у Резолуцији Европског парламента, још Лука Београд, Национална штедионица, Новости, Ветеринарски завод – Земун, Керамика из Кањиже, Застава електро, Технохемија, Срболек, Шинвоз, Просвета, Азотара Панчево, постављање оптичких каблова које је радило предузеће Нуба инвест, извоз шећера у ЕУ, Концесија за аутопут Хоргош-Пожега.