Извор: Данас

Аутор: Александар Милошевић

Београд- Ако после избора нова влада падне на задатку елиминације партократије, читава Србија биће осуђена на даљу пропаст. Партократски систем о којем се у овој кампањи најзад говори, а који су политичари сами створили, мора да се разбије и да се отвори простор за развој и за европске интеграције.

Биће јако тешко да се пронађу кадрови за то, али ако жели да привуче стране инвестиције, које су нужне за економски опоравак, наредна власт ће морати да разбије спрегу тајкуна, партија, извршне власти и судства, која нам је диктирала услове живота у последњим деценијама - упозорава у разговору за Данас економиста Данило Шуковић, виши сарадник Центра за економска истраживања и члан Савета за борбу против корупције.

Колико је реално да ће, ко год да добије изборе, стварно и спровести ту департизацију?

- Ако институције раде добро, онда неће бити проблем ко ће бити, рецимо, помоћник министра. Расписаће се конкурс и на њему ће се изабрати најбољи. Али, странке се садашње праксе не одричу, јер од ње зависи њихов опстанак. Оне почивају на партократској корупцији, којом поткупљују своје кадрове и обезбеђују новац за своје финансирање. Зато је нужно да направимо заокрет.

Како?

- Врло је тешко очекивати да то учине исти људи који данас воде партије, па једина сламка спаса може да нам буде притисак Европске уније. Не можете да очекујете да департизацију спроведу они којима она није у интересу, а партијском функционеру није у интересу да брани државу и да излази на конкурс на којем ће га победити неко способнији од њега. За тог функционера је много боље да остане под окриљем партије и зато он неће изграђивати институције, него ће чувати своју монополску позицију. Дакле, потребан је неки подстицај. Наш подстицај може да буде ЕУ и то ће бити највећа корист од добијања статуса кандидата. Из разговора с представницима ЕУ знам да ће у агенди преговора на првом месту бити управо те ствари. Европски пут је важан због тога, а не зато што ћемо добити новац из приступних фондова.

Како вам се чине предизборни економски програми странака?

- Кампања је застрашујуће лоша. У њој нема нових идеја. Мислим да странке морају да испитају и очисте своје редове од оних кадрова који су на било који начин били уплетени у афере и да у реформама крену од себе.

Колико вам делују реално обећања неких партија о томе да ће дуплирати пољопривредни буџет? Има ли Србија новца за то?

- Нема. То је исто као она најава о 1.000 евра за акције или 500.000 радних места. То је из тог фолклора. Проблем пољопривреде је да треба добро осмислити како субвенционисати пољопривреду, да новац не иде тајкунима него сељацима и спречити тајкуне да јефтино купују земљу у Војводини, па да је после јефтино распродају.

Неке друге партије обећавају 10 милијарди евра кредита из Русије, ако се оканемо ЕУ?

- То су највеће глупости. Просто не могу да верујем да неке толико шарлатанске идеје могу да се појављују. Немам речи да искажем колико је то бесмислено, примитивно и глупо. Као да ми ништа не знамо, па да нам се могу продавати такве будалаштине. То говори о једној жалосној ситуацији да овде сви покушавају да варају овај народ на један тако примитиван начин.

Трећи би фиксни курс, па и укидање независности Народне банке...

- Идеју о фиксном курсу пропагирају такозвани економисти, који су заправо у функцији тајкуна и желе да заштите тајкунски увознички лоби. Ти предлози немају везе с реалношћу и потребама грађана. Они би да заштите курс и да ради тога троше девизне резерве, које су нам још једине преостале. Знамо да се, кад имамо фиксни курс, јавља црно девизно тржиште и долази до распада система. Али тај распад неком одговара. Сад имамо и економисте, који њима одлично служе јер су за то плаћени. То је једна својеврсна беда, као и оно да ћемо добити 10 милијарди од Руса.

Има и предлога да се банке због високих профита додатно опорезују?

- Та идеја није без основа. Увек се преливало из реалног у банкарски сектор, што је реални сектор довело до пропасти. Ако клијенти банака умиру, онда се треба запитати откуда банкама толика добит. Требало би испитати однос између та два сектора и видети шта је економски рационално за развој Србије. Не бих се сад изјашњавао да ли би требало посегнути за опорезивањем или за каматама, али да има експлоатације банака, то је евидентно. Овде нема отворене конкуренције банака и оне на разне начине даве своје комитенте.

Држава да створи услове за слободан бизнис

Шта вам се од обећања политичара у овој кампањи чини као најразумније?

- У реду је што се позивају грађани да улажу у бизнис, али посао оних који их позивају је да створе услове да грађани могу да се баве бизнисом, а онда неће ни бити потребе за таквим апелима. Предузетници су предузетни по својој природи, они имају дар да препознају када могу бити успешни у бизнису, а услове за то треба да створи држава. Да порези буду ниски, да нема корупције, да буду сигурни да ће суд да пресуди како треба, да је тржиште слободно, а бирократија ефикасна...

Повећање ПДВ-а

У изборној кампањи се о томе не говори, али се говори свуда ван ње, да ће ПДВ морати да се подигне. Да ли ће?

- У некој мери мислим да ће ПДВ морати да се подигне, а да се смање доприноси на зараде, да би се тако подстакло запошљавање. То је једини начин да се колико, толико постигне равнотежа у буџету. То не треба радити линеарно него структурално, тако што ће се прецизно утврдити где ПДВ може да се подигне, а где не.