Извор: Блиц

Аутор: Марија Малеш

Графички студио Блица

Влада Србије без тендера и по цени од 4,5 милиона евра купила је зграду од 1.800 квадрата у центру Београда за потребе Агенције за борбу против корупције, мада је још пре три године утврђено да, на пример, Војска располаже вишком простора.


Кликни за увећање 

Истовремено, репрезентативни војни комплекс у Катанићевој улици зврји празан и чека боље дане за продају, а некадашњи простор Инвест банке која је отишла у стечај издаје се или продаје по багателној цени. Према грубој рачуници, Влада Србије располаже са више од 4.000 зграда и око 9.800 станова, односно са око 450.000 квадрата простора.

У Дирекцији за имовину тврде за „Блиц” да, без Министарства унутрашњих послова и Министарства одбране, Влада користи једва 100.000 квадрата канцеларијског простора и да је „све препуно”.

- Да није нужно, не би Влада Србије куповала зграде, али по стандардима ЕУ за сваког запосленог треба обезбедити простор од 10 квадрата - каже Србољуб Панић, помоћник директора Дирекције за имовину.

С друге стране, како за „Блиц” каже Јелисавета Василић, члан Савета за борбу против корупције, нико рецимо досад није пописао тачну квадратуру којим су располагале банке у процесу стечаја, попут Беобанке, Инвест банке и Југобанке, иако је рок био три године да се заврши поступак ликвидације. Познато је да је 45.000 квадрата Инвест банке у закупу, а да је 132.000 квадрата продато за десет милијарди динара.

- Беобанку на углу Бирчанинове и Делиградске је на нејасан начин присвојио Виши привредни суд који је водио поступак стечаја - каже Василићева.

Занимљиво је да је Мастер планом из 2008. године, како каже Панић, утврђено да Војска располаже вишком простора. У тај простор спада и у војни комплекс „Катанићева” који има погодну локацију у близини Храма Светог Саве и сопствени паркинг, где би се, на пример, могла уселити Агенција за борбу против корупције, али и многе друге агенције које је основала Влада - независна и регулаторна тела...

У Дирекцији за имовину, међутим, кажу да је то неизводљиво јер „војска има други план”, док Василићева из Савета за борбу против корупције тврди да се јавна својина не може делити на војну и осталу.

- Продаја војног комплекса у Катанићевој предвиђена је за побољшање материјалног положаја војске. Незгодно је што је тренутно врло повољно време за куповину, а неповољно за продају - каже за „Блиц” .

Расположивог простора би било више да је 2009. усвојен предлог министарства одбране Драгана Шутановца о груписању Владе у три комплекса које би омогућило ослобађање више од 400.000 квадрата атрактивног пословног простора у центру. Тај простор могао би да се рентира или прода или на неки други начин тржишно искористи. Али, до реализације овог плана никад није дошло, тако да је Влада Србије и даље раштркана по целом Београду.

Уз све то, Влада се одлучује на нова задуживање и куповине. Донета је одлука да се купи зграда од „Србијапројекта”, грађевинске фирме међу чијим власницима је и Бранка Наранчић, супруга контроверзног бизнисмена Милана Наранчића Лимуна, који се у белој књизи о организованом криминалу везивао за некадашњи сурчински клан. За куповину зграде од „Србијапројекта” у Царице Милице узеће зајам од 4,6 милиона евра на пет година отплате, са каматом од 5,6 одсто, плус шестомесечни еурибор, што би сада износило 6,96 одсто.

Пре тога, крајем прошле године, Влада је одлучила да се Србија задужи 13 милиона евра за куповину зграде „Аероинжењеринга” и адаптирање тог објекта, у коме би требало да буде смештен Први основни суд у Београду.

До пре три године, у Немањиној 11 најављивали су да ће министри бити стационирани у највише три зграде како би се смањили трошкови одржавања, подигао ниво функционисања Владе и смањили безбедносни ризици. Али, план да се већина министарстава пресели у Палату Србије није реализован. У бишој згради СИВ-а налази се неколико министарстава, а остала су се жалила да је зграда нефункционална.

Необновљене зграде

Бивши директор Фонда за реформу одбране Владан Живуловић каже за „Блиц” да су две зграде Генералштаба које су разорене у Нато бомбардовању већ 13 година необновљене зато што архитекте инсистирају на томе да зграде, иначе споменици културе, задрже првобитни изглед, а град инсистира да будући власници морају да обављају само одређене делатности јер се налазе у близини Владе.

- Било је доста заинтересованих, али су сви одустајали након ових услова - каже Живуловић.