Извор: Данас

Аутор: К. Живановић, М.Д. Миликић

Београд - Иако је Савет за борбу против корупције на чијем је челу била Верица Бараћ од октобра 2001. покренуо тридесетак случајева високе корупције и спорних приватизација, само један је добио судски епилог. Реч је о приватизацији Југоремедије.

Јелисавета Василић, чланица Савета за борбу против корупције, каже за Данас да је од оснивања овог тела пре 11 година до данас, до краја процесуиран једино „случај Југоремедије“, где је оспорена приватизација тог предузећа, а против купца покренут кривични поступак. На велики број других извештаја Савета, Влада Србије, у чак пет мандата, није ни одговорила.

- Савет за борбу против корупције основан је са циљем да истражи спорне приватизације и друге случајеве у којима се сумња на постојање корупције, и да те извештаје достави Влади Србије. Наш тим на челу са Верицом Бараћ предано је радио свих ових година, и достављао гомиле докумената и извештаја не само Влади, већ и тужилаштву и судству. Од Владе Србије, нити од суда, никада нисмо добили повратну информацију у вези ни са једним случајем, док нам је понекад тужилаштво одговарало, и то реченицом „предистражни поступак је у току“ - каже Василићева. Наша саговорница се пита какво је то тужилаштво, које предистражне радње обавља „по шест и више година“.

- Наше тужилаштво ради селективно. Наводи из извештаја Савета о стечају и продаји Сартида из 2004. још се истражују. Сви знамо шта се у међувремену дешавало са тим предузећем, његовим купцем и поновном продајом, а тужилаштво и даље истражује детаље из 2004. Иначе, „случај Сартид“ увек наводимо као школски пример системске корупције, где је суд у договору са ресорним министром, односно Владом, донео нелегалну одлуку о продаји предузећа - наводи Василић. Један од првих случајева којима се Савет бавио, а који је имао одјека у јавности, била је „шећерна афера“, која, такође, никада није добила свој судски епилог.

- Први извештај о шећеру поднели смо Влади Србије 2003. Годину дана касније, уследио је други, а затим и трећи. Одговор никада нисмо добили, нити је истражено ко је одговоран за огромну количину шећера која је без царинске контроле увезена у земљу, препакивана, а потом по преференцијалним условима извожена и продавана, због чега нам је ЕУ на одређено време забранила извоз шећера - подсећа Василићева.

Европска комисија затражила је прошле године од српских власти да се испита приватизација 24 предузећа. Многа од њих већ су била предмет истраге Савета за борбу против корупције. Верица Бараћ је у једном интервјуу истакла да не очекује да ће те приватизације икада бити истражене, јер „нема ко да провери муљање“.

- Да су неке од афера процесуиране до краја, а власт је имала више од 10 година да то уради, данас не бисмо имали стање какво имамо, односно не би били огрезли у корупцији. Међутим, политичке воље није било. Судство је било независније пре реформе правосуђа, а тужилаштво ради споро и селективно - оцењује Василићева.

Верица Бараћ је до недавно припремала свеобухватни извештај о приватизацији, односно приводила га је крају.

Као једна од већих афера коју је Савет покушао да разоткрије свакако је и приватизација компаније „Новости“. Верица Бараћ је у својим ранијим изјавама напомињала да су и сами чланови Савета били затечени количином и размером незаконитости на које су наилазили истражујући бројне аспекте системске корупције у приватизацији и продаји акција „Новости“ од деведесетих година до данас.

На конференцији за новинаре, која је одржана зато што Влада Србије није одговорила на допис Савета који је достављен уз извештај, Верица Бараћ је истакла да је компанија „Новости“ приватизована „договором директора компаније Манојла Вукотића и бизнисмена Милана Бека“. Она је истакла да је у незаконитостима у случају продаје ове компаније учествовао и Предраг Бубало, који је био министар за привреду у Коштуничиној влади, у време кад је Беко преко повезаних фирми на берзи купио око 62 одсто акција Новости. Савет је поднео кривичне пријаве против већег броја људи који су учествовали у незаконитостима у приватизацији компаније Новости, али ниједна до данас није процесуирана.

Као још једна од афера на коју је указивало тело на чијем је челу била Верица Бараћ је и приватизација Луке Београд. Извештај о концентрацији власништва у овом предузећу достављен је Влади Србије 19. фебруара 2008. године, а Републичком јавном тужилаштву 11. марта исте године. Више јавно тужилаштво истраживало је наводе из пријаве Савета, као и доказе које је ово тело доставило, али МУП Србије није добио налог да се позабави случајем преузимања акција Луке Београд.

Насупрот томе, тужбе за клевету које су против Верице Бараћ, као председнице Савета, подносиле особе које се наводе у извештајима Саветима биле су одмах судски процесуиране. Бизнисмен Милан Беко поднео је десетак кривичних пријава за клевету, нарушавање угледа и душевну бол против Савета за борбу против корупције и Верице Бараћ. Кривичну пријаву против Верице Бараћ због злоупотребе службеног положаја и прекорачења граница својих овлашћења пред Другим општинским јавним тужилаштвом поднео је и власник компаније Делта - Мирослав Мишковић, због „немерљиве штете нанетој Делти“. Међутим, Друго основно јавно тужилаштво одбацило је ову кривичну пријаву у вези са продајом Ц маркета.

Новог председника бирају чланови Савета

- Савет за борбу против корупције увек је био складан тим, на чијем челу је била Верица Бараћ. Наставићемо и даље са радом, а док не изаберемо новог председника, ту функцију ће обављати садашњи потпредседник Мирослав Милићевић - објашњава Јелисавета Василић.