Извор: Политика

Аутор: Ј. Рабреновић

Прошлог јуна из Европске комисије затражено преиспитивање 24 спорна случаја, а одговора наше владе нема ни до данас

То што се у резолуцији Европског парламента у процесу европских интеграција Србије од власти тражи да одмах провере контроверзне случајеве приватизације и продаје 24 компаније – није ништа ново. Депеша практично исте садржине у Србију је стигла и прошлог јуна.

Тада је Ивица Дачић, министар полиције, потврдио да ЕУ тражи преиспитивање приватизације више од 20 српских фирми. Према његовим речима, то  писмо је стигло у Министарство правде и „биће предато надлежним органима на даљи рад”.

– Реч је о приватизацији више од 20 предузећа, чију би законитост требало преиспитати по критеријумима који су важни за преговоре о приступању Србије Европској унији и закључивање одређених поглавља тих преговора – изјавио је Дачић, по чијим тврдњама у писму које је Европска комисија послала Србији нема ничег новог.

Ни после више од осам месеци, ЕУ, али ни наша јавност нису од владе добили било какав одговор или информацију – шта је по том питању урађено. Да ли су и у којим случајевима покренути поступци. У Тужилаштву је јуче добијен незванични одговор да се у преткривичном поступку детаљи не саопштавају јавности.

Које су то 24 спорне приватизација и случајеви системске корупције, никада јавно нису саопштили ни из Европске комисије, а ни наши надлежни органи. У поменутој Резолуцији Европског парламента наведено је поименце да постоје озбиљне сумње у погледу законитости у пет случајева, а то су „Сартид”, „Југоремедија”, „Мобтел”, „Це маркет” и АТП „Војводина”.

У Савету за борбу против корупције кажу да су то све случајеви на које су они указивали свим досадашњим владама од почетка процеса приватизације, али и европским институцијама.

Данило Шуковић, члан Савета за борбу против корупције, сматра да ће ови случајеви морати да се реше уколико желимо да будемо члан Европске уније и, уопште, уколико желимо успех у целом овом процесу.

Списак од 24 спорне приватизације на које се позива Европски парламент није, ипак, направљен само на основу примедби овог савета, већ и на основу жалби инвеститора који тврде да су, из разних разлога, онемогућени да послују у Србији.

Такав је случај предузећа АТП „Војводина”, односно аутобуске станице у Новом Саду, коју је саградио Илија Девић, али град није хтео да поштује своју одлуку о премештању станице на нову локацију. Такође, и неколико великих европских фирми, међу којима је и немачки „Вац”, због заштите власничких права, помоћ су затражили куцајући на врата Европске комисије у Бриселу.

Као спорне приватизације наводе се и продаје „Сартида”, „Југоремедије”, „Це маркета”, „Националне штедионице”, Ветеринарског завода – Земун, „Керамике” из Кањиже, „Заставе електро”, „Технохемије” и „Срболека”. До сада је од свих купаца наведених предузећа ухапшен једино највећи власник „Срболека” Јовица Стефановић Нини, али тек пошто је уништио фирму која је већ месецима у стечају. И у овом случају, годинама пре његовог хапшења, радници и мали акционари против Стефановића су поднели више кривичних пријава, али ниједна није процесуирана.